Home >> Синдикат >> Брајковић: Плате у просвети најниже и нико да их повећа

  • Коментари су искључени на Брајковић: Плате у просвети најниже и нико да их повећа
Брајковић: Плате у просвети најниже и нико да их повећа

Лични доходак просветара заостаје 17 одсто за просеком

Просечна плата у образовању је 42.280 динара, што значи да заостајемо за просеком 17 посто, а квалификациона структура у образовању је 80 посто висока стручна спрема, рекао је у Дану уживо Слободан Брајковић из Синдиката радника у просвети. Како је рекао, сви се слажу да су плате у просвети најниже, али нико не ради на томе да се оне и повећају.

„Ако упоредимо нашу плату са осталим буџетским корисницима, имамо мању плату од свих. Полиција на пример има просечну плату од 52.000 динара, што је 23 посто више од просветара“, рекао је Брајковић и додао да је разлика између плата у просвети и осталих корисника из буџета око 30 одсто.

„А то се све вуче из 2008. године када су све делатности које се финансирају из буџета добиле 20 до 30 посто повећање плата. Кад смо ми дошли на ред, онда је нама премијер Мирко Цветковић рекао: ‘Извините, вас има много и за вас пара нема'“, објашњава Брајковић.

Како је рекао, плате у просвети су све ниже, па у односу на 2006. годину, када су имали 580 евра, сада имају око 320 евра просечну плату. „С том платом просветни радници не могу да преживе. И сви су се сложили да су у образовању плате мале, али никако да нам се оне и повећају“, казао је Брајковић.

„Сада су нам предложили закон о платама, који подразумева формирање платних разреда за све делатности које се финансирају из буџета. Да би се направили платни разреди, да би се то спровело у дело, треба неком да се смањи плата, да би се другима повећала. Други начин је да се у буџет убаци око 80 милијарди тако да ови с нижим платама добију повећање“, рекао је Брајковић и додао: „У првом случају влада је рекла да неће ником смањивати, а у другом случају су рекли да они те паре немају“.

Брајковић каже да им је речено да ће се образовање финансирати из сопствених прихода. „Па ће мало да нам повећају финансирање из буџета…па су нам сада као повећали 10 посто. У просеку смо добили 4.220 динара“, рекао је.

Он сматра да просвета ни за 20 година неће моћи да стигне друге буџетске кориснике по платама.

„Ми таворимо. Издвојили су образовање, здравство, културу и онда праве један закон који је јединствен. Али оно што није јединствено је цена рада – она је различита за све области, при чему је образовање опет најгоре прошло, суспендује се колективни уговор, у неким ситуацијама чак и Закон о раду. Ми се слажемо са законом, али тражимо исту цену рада“, објашњава Брајковић.

Весна Војводић из Синдиката просветних радника Независност каже да су просветни радници „вишак“ у сваком случају“.

„Министар је спремио 1.200 отпремнина за оне који се налазе на листи технолошких вишкова. Сви смо ми вишак Министарству просвете, јер је оно постало министарство пропаганде. Ми наставници смо вишак, јер често таласамо и кажемо да ствари не би смеле да иду овим током. Спочитава нам се да се боримо само за плате, али ми смо рецимо, били једни од оних који су зауставили накарадни систем пакета сексуалног васпитања, тако да се не боримо само за плате“, рекла је Војводић.

nezav

 

Она је оценила да је „све фарса и ништа што министар просвете каже није истина, а да је истина негде испод површине“.

Нисмо добили ни повећање које је министар обећао још 29. марта, а ништа нема ни од накнада за коришћење годишњих одмора из 2014. године.

„Реч је о погрешном обрачуну Управе за трезор…И није овде прича о шићарском духу просветних радника, овде се ради о томе да је поткрадање и понижавање, такозвано ‘крадуцкање’ од просветних радника добило институционални облик“, рекла је Војводић и најављује тужбе.

„Зар није ред да се министар појави и каже: нисам могао или нисам хтео. Поента није у томе да неко тужи и да добије 300.000 динара, ради се о истини и правди“, рекла је Војводић.

О увођењу електронског дневника, Војводићева каже да је идеја добра, али да је питање може ли се оно имплементирати у наш систем.
„И није флоскула – хоћете да уводите електронски дневник, а имамо школе које немају санитарни чвор. Школа у коју сам ја ишла има исти паркет и сада, када је похађа моја ћерка“, каже Војводић и додаје да „неће електронски дневник бити нешто што ће уредити систем у нашем образовању“.

Нови предмети у школама да, али растеретити ђаке

Брајковић сматра да је најављено увођење три нова предмета у школама „добра ствар“, али да децу треба растеретити неких других садржаја.

„Наш 6. разред учи ствари које се у Немачкој уче у 8. разреду…Новине у школама су добре и ми се слажемо с њима, посебно са информатиком, али ђаци имају 32 часа недељно, треба их растеретити садржаја, па неке из основне школе треба пребацити у средње, а оне из средње на факултете“, објаснио је Брајковић. Ту, како каже, највише коче заводи. „Они годинама седе и форсирају исте програме“, каже Брајковић.

На питање да ли су синдикати за увођење школских униформи, Брајковић каже да просветари немају ништа против тога, али да за те ствари морају да питају родитеље.

„Они су ти који облаче ту децу, а њих ће то и финансијки да кошта, па је ред да о томе они и одлуче“, каже Брајковић.

(Н1)

Top