Home >> Историја >> Богољуб Кујунџић

Правник и политичар; министар просвете од 21. децембра 1938. до 5. фебруара 1939.

Рођен је у Лијевну у Босни 1887. Завршио је Српску велику гимназију карловачку школске 1903/04. Правне науке студирао је у Загребу и Бечу где је био активан члан Народне омладине. У Бечу је био секретар „Зоре“, друштва српских студената. Био је потпредседник друштва за помоћ српској академској омладини у Загребу.

За време Првог светског рата побегао је из аустро-угарске војске с четом Срба из Мађарске у Русију, и ратовао у српској војсци. По доласку у Србију послат је у 18. пук „Принц Ђорђе“. Учествовао је у свим биткама и тешко рањен код Гњилана.

Као инвалид, био је додељен Посланству Краљевине Србије у Риму, затим Главној комисији за пропаганду у Падови, где је као делегат Српске владе и Југословенског одбора издавао новине Југославија.

После рата био је председник Главног одбора Удружења добровољаца, радио је у Маршалату Двора и учествовао у политичком животу.

За народног посланика изабран је први пут у Травничком округу 1925. године, а затим и у срезовима Ливно и Гламоч. Био је помоћник министра шума и руда, министар пошта, телеграфа и телефона од 1928. до 6. јануара 1929. Изабран је 1931. за посланика Среза босанско-петровачког и за бана Врбаске бановине, у јануару 1938. Портфељ министра шума и руда примио је у октобру 1938.

Умро је у Кицбилу у јуну 1949.

Top