Министарство просвете унапред пере руке од могућих последица штрајка
После најаве четири синдиката просвете да ће радикализовати штрајк у школама Србије, челници Министарства просвете се утркују да јавности „објасне“ како професори треба да штрајкују, а да се ништа не постигне и да никога не боли“.
Четири синдиката просвете најавила су радикализацију штрајка: једнодневну обуставу рада и знак питања на извођење оцена, пошто их Министарсво просвете и Министарство финансија већ недељама обмањују и договора нема.
Реакције министра Срђана Вербића и помоћнице министра Зоране Лужанин, које су наступиле одмах, јасно показују неспособност и ненамеру Министарства просвете да се било који суштински проблеми у просвети реше. Уместо да објасне јавности ко је крив што већ 20 дана нема помака у преговорима (можда су криви синдикати?), они објашњавају ко ће бити крив уколико се ђацима не закључе оцене на крају првог полугодишта.
Синдикатима је у протекле две деценије ово ко зна који штрајк по реду, и ко зна који министар и која помоћница министра по реду. Са друге стране, то се не може рећи за већ поменуте актуелне представнике просветних власти. Њима је ово тек први штрајк у просвети и зато не чуди што, у свом неискуству, прибегавају већ много пута виђеном лицемерју, уз додатак неумесних манипилација у комуникацији са медијима (што су чинили и њихови претходници).
Тако, министар просвете ће штрајкаче „предати правди и Закону“, а његова помоћница „не може ни да замисли јадну дечицу без ђачких књижица“!
Постављамо питање одговорности. Колика ће бити одговорност синдиката, а колика представника просветних власти, уколико дође до поремећаја школске године? Пристајемо: ако смо криви и има законског основа – дајте нам отказ. Али, ако је одговорност на министру просвете и његовим сарадницима – дајте њима отказ!
Уосталом, сви ми смо ту због ђака, а не ђаци због нас, зар не? Ако то важи за професоре, ваљда важи и за министра просвете и његове сараднике!
