Коментар ФБГ: Више пута смо указивали на овај проблем, указујући на културни модел Србије: гламурозне тоалете у сваком кафићу и друмској кафанчини и понижавајуће мокре чворове по српским школама. Нудимо и решење: да сваки председник општине обавеже власнике кафана и кафића у свом граду да преузму обавезу за по један мокри чвор у једној школи:

(Блиц) Ми не морамо да се плашимо ешерихије коли увезене из иностранства. Потенцијалних жаришта епидемије ионако у Србији има довољно, од дивљих депонија, уличних киоска до – школа. За неверицу је податак да код нас половина школских установа нема адекватне тоалете и да у 1.000 сеоских школа деца користе пољске чучавце.

Прва акција да се овај проблем реши покренута је пре четири године и дала је завидне резултате. Међутим, средином 2008. прекинута је, а у међувремену је стање у тоалетима од којих се многи урушавају сами од себе – још горе.
Како само милионске суме могућих инвестиција у српску привреду не пашу уз ову слику. Изградња мостова, метроа, трговинских ланаца и луксузних станова такође. Што рече професор Иван Ивић: „Овакво стање тоалета по школама је културна срамота целе Србије.”
Овде се, међутим, чак ни не поставља питање какву (ружну) слику емитујемо у свет. Поменута културна срамота је заразна, опасна по здравље најмлађих и њихових породица. Ако и даље морамо да говоримо о нужности употребе сапуна и топле воде у школским објектима, далеко смо од Европе. А ако деца не перу руке јер немају где, у Европи ни не треба да будемо.