„Корени“:
Срећа је да је сендвич већ на први поглед изазвао сумњу у квалитет и хигијенску исправност, како својим јадним изгледом, тако још више непријатним мирисом који испунио просторију у којој су се наставници налазили
Као гром из ведра неба, интернет мрежама пукла је вест, да је Министарство просвете послало покварену храну (полураспаднуте сендвиче) наставницима широм Србије; онима који су похађали семинар у вези рада са првацима, односно, оним наставницима који су били на дводневној обуци за реализацију новог плана и програма за први разред основне школе. Елем, такав семинар организовало је по српским школама Министарство просвете, које се овог пута забринуло да им просветни радници не остану гладни. Да би чудо било веће, Министарство није дало новац школама од којег би ови могли сами да набаве храну, већ се одлучило да само, а путем извесне интернет књижаре(!) “Макарт”, прибави сендвиче и пошаље их градовима (и школама) у којима се обављала поменута обука.
И ето, све би то, можда, и могло да се заврши лепо. Министарство брине да им просветни радници не колабирају од глади. Хуманост на делу – нема шта! Међутим, начин на који је Министарство доставило храну (сендвиче) школама и наставницима широм Србије, крајње је чудовишан, невероватан и идеалан је за рубрику “Веровали или не”. Наиме, за транспорт сендвича, Министарство просвете (односно, поменути “Макарт” у име Министарства) изабрало је, ни мање ни више, већ возила тзв. “брзе поште”. Пријемна пошта у Београду је пакете с храном примила 20. априла 2018, да би се ти сендвичи испоручили дан или два касније, тј. 21. или 22. априла 2018. Брза пошта, колико знамо, није регистрована за транспорт хране. Није познато да пошта има возила са фрижидерима и са неопходним хигијенским претпоставкама за достављање хране за људску употребу.
На самој отпремници/доставници, “брза пошта” се ограђује и каже да “рокови уручења нису гарантовани”. Сам возач, поштар који је возилом “брзе поште” вршио доставу, видећемо, уопште није био одговоран за квалитет хране, коју ће доставити крајњем кориснику (школама и наставницима). Да би овакво лудило било потпуно, на доставници уопште не пише да се унутар пакета налази храна за људску употребу, па возач уопште није ни знао шта ту превози. Уместо да је на том документу, који је возач добио, јасно написано да се у кутијама налазе сендвичи (за наставнике!), тамо стоји да се транспортује некакав “промо материјал”. Зашто је употребљена таква синтагма? Па вероватно зато, што се таквим возилима “брзе поште” храна уопште не сме превозити; вероватно ни она за кућне љубимце, а камоли за људе.
Наравно, на одредиште су ти сендвичи стигли у периоду када је кренуло распадање саламе која се унутар налазила. Срећа је да је сендвич већ на први поглед изазвао сумњу у квалитет и хигијенску исправност, како својим јадним изгледом, тако још више непријатним мирисом који испунио просторију у којој су се наставници налазили. Срећа у несрећи је, дакле, што се поменута храна толико покварила, да се никако није могла јести. У супротном, да је процес кварења био у почетној фази, кривицом Министарства просвете дошло би до тровања великог броја људи.
Не треба посебно напомињати да би се тешко нашао човек здраве памети, који би лако кварљиву храну послао “брзом поштом”, која путује дан или два до одредишта; и то нарочито, ако се узме у обзир релативно висока спољна температура, која погодује развоју бактерија и брзом кварењу хране, посебно оне направљене од меса.
Али, оваквом невероватном догађају овде није крај. Ако се погледа ко је поменуте сендвиче послао школама, то јесте, наставницима, тада следи додатни шок. У име Министарства просвете сендвиче пакује и шаље Интернет књижара “Макарт” из Београда, чији је власник извесни господин, по имену Предраг Кресојевић. Какве везе могу имати Кресојевић и његова интернет књижара са Министарством просвете и сендвичима, за сада је непознаница. По уобичајеној логици, то троје (ИК, МПНТР и сендвичи) не би могли имати никаквих додирних тачака, осим, можда, да и радници интернет књижаре, као и запослени у Министарству просвете, понекад поједу сендвич. Овде се само од себе намеће питање корупције или непотизма, јер не постоји ниједно друго рационално објашњене, зашто би МПНТР ангажовао “Макарт” (или извесног г. Кресојевића) да набавља сендвиче за наставнике широм Србије, а онда да то све транспортују “брзом поштом”, која не гарантује да ће роба уопште стићи у одређеном року! Како се такав осетљив посао (са храном за људску исхрану нико нормалан се не игра) могао поверити особи, која, очигледно, о припреми, паковању и транспорту хране није знала ништа?
Остаје да се види, ко је у Министарству ангажовао интернет књижару да се бави дистрибуцијом хране? То не само да није нормално, него је и противзаконито. Правилник о условима хигијене хране (члан 23) недвосмислено налаже да се мора пазити на личну хигијену радника, који морају да буду здрави (санитарни преглед) и да носе чисту радну униформу или заштитну одећу. У простор у коме се припрема/пакује храна не сме да уђе болесна особа, неко ко има некакву заразну болест или клицоноша. Да ли су такви услови хигијене били обезбеђени у Интернет књижари “”Макарт”? Члан 26. истог Правилника јасно саопштава да се “сировине, састојци, полупрерађени производи и готови производи не могу држати на температури која погодује размножавању патогених микроорганизама или стварању токсина, који могу да узрокују ризик за здравље”. Дакле, уопште се не зна ко је руковао храном, ко је припремао сендвиче, секао саламу, додавао салату. О транспорту тако припремљене “интернет” хране (сендвича), нема потребе да се више било шта каже. На такав начин не врши се промет хране ни у најзабаченијим земљама света! Или, можда, нисмо ни свесни, да је Србија већ заузела чврсту позицију у том најзабаченијем кутку планете?!
Врло ће бити занимљиво, како ће на овакав нечувен поступак Министарства просвете реаговати синдикати. Има их четири, просветна и “репрезентативна”! Да ли ће се они, поводом оваквог, слободно можемо рећи, криминалног понашања Министарства просвете, уопште огласити? Или ће се правити невешти, као и више пута раније? Модел деловања просветних синдиката одавно је познат сваком пажљивијем посматрачу: они не реагују онда када за то постоји јасан и очигледан разлог, а, с друге стране, наставнике позивају у штрајк “изненада”, без јасног повода и без излазне стратегије, што буди сумњу да све то чине у договору с властима. Испада да српски синдикати у просвети, само с времена на време, покушавају да оправдају разлог свог постојања, тако што позову чланство у некакав назови штрајк (уз аминовање Владе Србије) из којег наставници увек извлаче дебљи крај и излазе понижени и погнуте главе.
Још да додамо, у свакој цивилизованој земљи министар просвете би одмах, након оваквог тешког скандала, поднео оставку, јер боље би му и то било, него да га смењују. А људи који су директно учествовали у оваквој криминалној “сендвич” афери одговарали би пред законом и завршили на робији. Видећемо да ли ће српско тужилаштво у овом случају реаговати или ће остати немо, као и у бројним ранијим криминалним аферама. Да ли ће оно нешто предузети поводом оваквог еклатантног примера угрожавања здравља људи и очигледних тешких коруптивних радњи, остаје да се види. Судећи по свим досадашњим аферама, такви преступници ће, уместо да оду у затвор, наставити да раде оно што и досад – или ће, чак, напредовати на хејерархијској лествици власти. Таквим охолим понашањем треба свима одреда показати колико је политичка фаланга у Србији безобзирна и моћна, а колико је сам народ јадан и беспомоћан. Досад су власти у таквом нескривеном насиљу, зачудо, годинама, били веома успешни. Али, ваљда ће и том отвореном силеџијству једном морати да дође крај.
Пробудимо се!
Д. Гостељски
