Коментар ФБГ: Као колективни члан Синдиката радника у просвети Србије, надамо се да ће се овај случај решити пре свега на добробит чланства.
Шта да кажемо, на чијој смо страни? Не држимо никоме страну, јер нам је у интересу пре свега даљи успешан рад нашег СРПС-а.
С друге стране, ФБГ је против неколико појединаца из НСПРВ-а који, из личних себичних разлога и жеље за синдикалном фотељом, уз вишак ароганције и мањак памети, на припрост начин шире лажне информације, тајно снимају седнице, од једноставних синдикалних односа праве „велику науку“ засновану на само њима познатим правним ситуацијама и јавно обмањују своје чланство, уништавајући све оно што је у последњих неколико година СРПС постигао.
„Данас“:
Међусобне оптужбе дојучерашњих сарадника
Синдикат образовања Београда (СОБ) и Независни синдикат радника у просвети Србије (НСПРВ), који су оснивачи Синдиката радника у просвети Србије (СРПС), налазе се пред расколом, а дугогодишњи лоши односи руководства та два синдиката кулминирали су тужбама суду.
За НСПРВ је споран останак Слободана Брајковића (члана СОБ-а) на месту председника СРПС јер му је још у марту истекао мандат. Они тврде да је Брајковић сазвао седницу лажног Републичког одбора СРПС-а, на којој је, уз помоћ нелегалног кворума измењен Статут тог синдиката, иако је то у надлежности Конгреса. Изменама Статута, између осталог, укинута је функција генералног секретара СРПС-а на којој се налази председник НСПРВ Ранко Хрњаз, чиме је, како тврде наши извори, извршен пуч у тој синдикалној организацији и практично одстрањен један од њених оснивача.
– На тај начин оригинални СРПС је угашен, оснивачи синдиката су брисани, придружени чланови „коло воде“, генерални секретар незаконито угашен, Конгрес који је требало да буде у марту пролонгиран је на пролеће 2018. године, а све да би пензионер Слободан Брајковић и са 70 година и даље био лидер синдиката – кажу у НСПРВ, који је тражио од Уставног суда да поништи нелегалну одлуку Републичког одбора СРПС-а.
У том синдикату истичу да је Независни синдикат јавних служби Србије, чији је СРПС члан, донео одлуку о искључењу Брајковића и да он више не може да представља СРПС, а да то право до Конгреса и избора новог руководства припада генералном секретару Ранку Хњазу. Занимљиво је да је на челу Независног синдиката јавних служи Здравко Ковач, који је пре тога био генерални секретар НСПРВ и Хрњазов најближи сарадник. Ковач је за наш лист потврдио ове наводе.
С друге стране, Брајковић одбацује изнете оптужбе, напомињући да не жели да остане на функцији председника СРПС-а и да се на Конгресу који ће бити одржан у марту идуће године сигурно неће кандидовати. Он тврди да је Статут измењен како би сви чланови СРПС-а имали једнака права и обавезе, те да се НСПРВ буни јер су им одузета ексклузивна права да их као оснивача нико не може искључити из синдиката. Брајковић каже да су измене Статута извршене пошто је Министарство рада указало да једно правно лице не може да има два директора, а по претходном статуту иста права су имали председник и генерални секретар СРПС-а. Тврди и да је седница Републичког одбора била легална, да је тај орган имао право да мења статут, те да не признаје одлуку о искључењу коју је донео Независни синдикат јавних служби Србије, пошто СРПС никада није приступио тој организацији.
И придружени се поделили
Придружени чланови СРПС-а су се поделили на две стране, а на питање да ли ће раскол довести до распада тог синдиката из НСПРВ поручују: „Ми смо оснивачи, не могу да дођу људи са стране и да нас избаце из наше куће“. Брајковић одговара: „Коме се не свиђа може да оде“.
(Данас)
