ЗА преговоре између послодаваца, репрезентативних синдиката и представника Владе о повећању најниже гарантоване зараде остало је још недељу, што је, сматрају синдикалци, кратак рок да би се дошло до договора. Пракса утврђивања минималца у последњих неколико година, тврде они, показује да све три стране полазе од својих показатеља и да је тешко у тако кратком року, који истиче 15. септембра доћи до предлога који би колико-толико задовољио све три стране.

Представници Уније послодаваца Србије су се после другог састанка сагласили са синдикалцима да минимална зарада „иде“ на 154 динара по сату на неопорезиви део зараде. Како наглашавају у оба репрезентативна синдиката, – Савез самосталних синдиката Србије и Грански синдикат „Независност“ – толики је пројектовани раст инфлације за следећу годину. Представници Владе још немају свој предлог.

– Уколико се прихвати наш износ приближићемо се потрошачкој корпи, односно 70 одсто њене вредности – каже Душко Вуковић, потпредседник Савеза самосталних синдиката Србије.

Он објашњава да Министарство финансија није хтело да се „отвори“ и изнесе свој предлог приликом првог сусрета са њима. По закону би требало да се репрезентативни синдикати, послодавци и представници Владе договоре о износу који би затим био потврђен на Социјално-економском савету.

Ивица Цветановић, председник Конфедерације слободних синдиката Србије, који не учествују у преговорима, сматра да ће радници добити нешто више од онога што су понудили послодавци.

– Председник Вучић је најавио увећање од 10 одсто, што значи да би запослени у Србији требало да добију око 143 динара по сату – каже наш саговорник. – Велики је проблем што минималну цену уместо да уговоре синдикати и послодавци, код нас је већ годинама утврђује Влада. Преговора се, на крају се прогласи да нема договора.

Иако би минималац требало да важи само за фирме које не послују добро, сада чак и они који врло добро послују, поготову стране компаније, радницима исплаћују минималац.

– Не може се најмањи износ одређивати као на пијаци, већ постоје законски оквири – каже он. – Послодавци закидају државу на име пореза када стално запосленима исплаћују минималац, а остатак „наруке“.

САГЛАСНЕ СВЕ СТРАНЕ

УСЛОВ послодаваца је да неопорезиви део зараде, који је сада 11.600 динара, буде повећан за осам одсто, а ако Влада на то не пристане, они нуде повећање минималне зараде од три одсто. Први пут до сада су се сва три социјална партнера услагласила да треба подићи минималну цену рада, која сада износи 22.880 динара и прима је 350.000 радника.