И ове године иста три округа – Рашки, Пчињски и Нишавски доминирају по успеху на малој матури
Само у три од тридесет округа у Србији мали матуранти на сва три теста завршног испита завредели су, у просеку, више од 19 поена, и то у Рашком, Пчињском и Нишавском округу, показују прелиминарни резултати.
Поново школарци из истих средина као и ранијих година доминирају над остатком генерације по освојеним бодовима.
Једино у та три округа и прошле године на малој матури ђаци су имали више од 18,5 поена, кад је просек генерације био 17,07, на пример. И овог јуна иза њих су – Београд, Крагујевац (Шумадијски округ), Нови Сад (Јужнобачки округ)… у којима је ђачки успех, такође, изнад републичког просека.
Чињеница је да је реч о прелиминарним резултатима, али се у пракси показало да и после усвајања жалби родитеља на погрешно обрачунате бодове подаци бивају драстично промењени. Коначни резултати мале матуре освануће сутра.
Прецизна анализа успеха ученика на завршном испиту стићи ће из Завода за вредновање квалитета образовања и васпитања на јесен, као и увек.
Не би изненадило да се у том приказу нађу закључци каквих је било и у неким претходним извештајима: „необјективно и попустљиво понашање наставника и неуједначени критеријуми доводе до тога да се не може поуздано закључити о знању ученика а поједине ђаке ставља у неповољан положај” или „Пчињски и Рашки округ имају високе скорове на свим тестовима, неочекивано јер је највећи део општина из ових округа део неразвијених и девастираних подручја, а анализе указују на постојање нерегуларности у току дежурства и прегледања тестова”.
У сурет завршном испиту министар просвете Младен Шарчевић упозорио је да се неће толерисати преправљање и поправљање ђачких радова, као што је раније било у 30 одсто тестова. Нагласио је да то углавном раде наставници и прегледачи. Одавно то знају у просветној власти. И у анализама завода већ су наводили да мањкавости треба отклонити да би образовни систем био праведнији. Имају ли надлежни механизам да овакве пропусте спрече, или макар редукују, да се не би наставио очекивани низ неочекивано добрих резултата који нису одраз знања ученика него пропуста у раду дежурних наставника и прегледача тестова.
– Тренутно радимо анализу тестова и питања. Проверава се да ли су аутори тестова и рецензенти добро урадили посао. То ће бити тема састанка представника министарства и завода који је носилац посла и сноси пуну одговорност за избор аутора и рецензената. Уколико се утврди да неко од њих није добро урадио посао можемо да објавимо његово име и кажемо да више нећемо сарађивати с њим. Ако се утврди да је завод направио пропуст, покренућемо кадровске промене – оштар је Шарчевић и тврди да постоје индиције да се у неким школским управама понавља недопустиво понашање.
Он објашњава да имамо поуздану методологију којом се утврђује где су задаци исправљани, где је то промакло супервизору, директору, а где школској управи. Нове податке упоредиће са прошлогодишњим, али и са резултатима спољашњег вредновања школа.
– Постојећа четири нивоа контроле завршног испита нам, очигледно, нису довољна, и то је још један доказ у прилог ставу да нам је потребан нови кровни закон који би министарству дао у руке ефикасније алате деловања – каже Шарчевић најављујући да ће просветна власт после анализа предузети све мере које су јој на располагању и категорички закључује: – Покренућемо дисциплинске поступке против дежурних наставника и супервизора, послаћемо захтеве за смену директора школским одборима у школама у којима директори имају сопствена правила. И на крају, поставићемо питање одговорности начелника школских управа.
Кривотворење зарад рејтинга школе
У просветним круговима није непознаница да поједини директори школа дозвољавају преписивање и поправљање ђачких решења на завршном испиту јер се по успеху ђака котира и школа на републичком нивоу. Закључци о пропустима на малој матури произилазе из анализа завода који има право да у наредних годину дана из било које осмолетке затражи све архивиране папире у вези са матурским испитом, чак и неподељене тестове.
Драгана Станојевић, руководилац Центра за испите у заводу, али и члан Републичке уписне комисије, не спори да извештаји годинама показују да постоје индиције да резултати ученика у појединим срединама нису у складу са очекиваним.
– Преписивање је део нашег фолклора не само на завршном испиту него и у свакодневној пракси. Да би се то спречило и провера знања била праведнија, између осталог, ове године су измешана питања на комбинованом тесту. Ипак, да је наш образовни систем праведан према деци, потврђује и недавни закључак тима који ради ПИСА тестирање у Србији, који је установио да наш завршни испит на најбољи начин и у највећој мери утиче на расподелу ученика на упису у средње школе, док у другим земљама на то много више утичу фактори као што су социјални или економски статус – указује Станојевићева.
(Политика)
