У анкети 11. броја часописа ФБГ на наша питања одговарала је ТВ водитељка Наташа Павловић
Ко вам је био најбољи, а ко најгори професор и зашто?
Најбоља професорка била је моја разредна Јасна Мађаревић која је предавала математику. Иако ме тај предмет уопште није занимао, професорку сам обожавала јер је била спремна да нам кроз шалу дâ важне животне лекције које нису увек имале везе са њеним предметом. Никада нисам упознала неког ко толико страствено воли свој предмет, трудила се да нам ту љубав пренесе, није само одрађивала посао.
Премда ја нисам никада заволела математику, Јасну Мађаревић јесам, много, и кроз њен пример колико је важно бити посвећен ономе што радиш, и колико је важно пре свега бавити се послом који волиш.
Друго место за најгору професорку дајем Мирјани Маскарели, професорки латинског, не само зато што је уопштено била веома строга, без мимике на лицу, већ и зато што није имала осећај за нас, тадашње избеглице. Она је била једина која није желела да помогне у нашем прилагођавању (у почетном периоду) и није имала осећај ни разумевање за проблеме које смо имали. Можда бих је у некој другој ситуацији проценила другачије, али ме по крутости веома подсетила на најгору професорку без премца, професорку Иванковић, која ми је у Загребу предавала историју, и код које нисам могла имати више од оцене 2 иако сам увек знала све као и други, искључиво због националне основе.
Јесте ли у школи били, оно што ђаци зову, штребер или понављач и фаца или аутсајдер?
Нисам била ни штребер, ни понављач ни аутсајдер, већ кампањац који се ослањао на сналажљивост и интелект, па бих у последњем тренутку савладала градиво и добила добре оцене. У међувремену сам време трошила више на ваншколске активности (глума, плес), дружења, позориште и читање књига које нису биле лектира. За књиге коју су биле сврстане у лектиру заинтересовала сам се тек по завршетку школовања. Ишла сам у гимназију у којој су углавном били штребери, али ја сам успевала и са њима да имам одличан однос као и са изваншколским друштвом.
(Часопис ФБГ)
