Синдикални лидери сматрају да је иницијатива да синдикати просвете наступају заједно – непотребна и неостварива

Идеја, која се све чешће појављује на друштвеним мрежама, да би синдикати образовања у Србији требало да се уједине јер би заједно били далеко успешнији у преговорима са властима – потпуно је илузорна, оцењују представници већине репрезентативних синдиката.

Према речима наших саговорника, формално уједињење осим што правно није могуће (неки су грански синдикати или чланови конфедерација, а неки само просветни), него је и беспотребно због идеолошког разилажења.

Јасна Јанковић, председница Уније синдиката просветних радника Србије, оцењује да та идеја можда није лоша у теорији, али је у пракси неизводљива.

– Озбиљних и оптимистичних иницијатива о уједињењу је било током великих штрајкова 2011. и 2014. и 2015. године. Међутим, сви заједно смо изанђали ту идеју о заједништву тако што су оба пута после протеста споразуме потписала само по два синдиката, од укупно четири репрезентативна  – напомиње Јанковићева у изјави за наш часопис и додаје да је од „утапања” много важније радити на општем синдикалном освешћивању:

– Мора да се расте у свести и да се схвати да синдикат није ту само да би вам решио неки тренутни проблем, већ да заједно треба да будемо и кад нам је добро. Неки људи мисле да је мени много лепо јер пијем воду с министрима, али то није тако. Синдикалци нису оно што су били у СФРЈ. Унија је и настала 1997. изласком из великог синдиката, који је више заступао државне интересе него интересе чланства. Тај синдикат је губио чланство, али су им остале просторије, док смо се ми борили помоћу штапа и канапа, само уз жељу и велики ентузијазам.

Да су приче о „богатим синдикалним вођама” који чувају фотеље и привилегије и зато наступају расцепкани „апсолутне глупости”, тврди и председник Синдиката радника у просвети Србије Слободан Брајковић.

– Кад сам радио у школи, имао сам исту плату, само мање брига. Није ствар у томе… Зашто бисмо се ујединили? Нигде у свету не постоји једна синдикална централа. У Италији постоје четири просветна синдиката, у Немачкој и Француској и више… Само у комунизму је постојало један човек, једна партија и један синдикат. По тој логици треба да укинемо и вишестраначје. Имамо различита виђења и то је у духу с демократијом – истиче Брајковић за ФБГ, напомињући да би синдикати могли да се уједине само око конкретних захтева или идеја.

– Синдикати у свету су много боље организовани и њихови штрајкови су врло ефикасни. Не дешавају се сваке године, али кад до њих дође, то буде обустава рада и послодавци су принуђени да одмах седну за преговарачки сто. Код нас су неки синдикати наклоњени партијама, неки држави, и онда ту има мало места за заједништво и остваривање циљева запослених у образовању – подвлачи Брајковић.    

Сличан је став и председника Гранског синдиката просветних радника Србије „Независност” Томислава Живановића.  

– Нема потребе да се уједињујемо, али има насушне потребе да сарађујемо за добробит запослених у образовању. Пре свега треба указати на погубну политику која се спроводи кроз атомизацију бића образовања, али и разбијање синдикалног покрета и организованости, све у корист растућег неолибералног капитализма – сматра Живановић, уз опаску да су идеје солидарности и социјалне правде готово ишчезле.

– Тако поједини синдикати, који мисле да су велики, важни и битни и да синдикална сцена у Србији не би постојала да није њих, не уважавају и друге актере и не размишљају о штети коју наносе запосленима у образовању. Они су можда довољни сами себи, али нису довољни чланству. Руководства таквих синдиката, а зарад малог броја нових чланова, продају се запосленима у образовању као једини заштитници њихових права и интереса и руше комплетну идеју заједништва и сарадње на синдикалној сцени – закључује Живановић.

СОС: Можемо да се ујединимо под нашом заставом

Валентина Илић, председница Синдиката образовања Србије, истиче да синдикати по питању многих ствари имају неке заједничке интересе и треба да заједнички наступају.

Историјски, ми смо најстарији синдикат, можда би могли сви да се окупе под нашом заставом јер су сви изашли из једног језгра. Јединство и заједништво су увек боље решење него појединачни наступи. Међутим, проблем је што су представници неких синдиката радикални и екстремни… Не знам шта су разлози њиховог „дивљања”, али они очигледно синдикални рад схватају као тржиште – подвлачи Илићева.

(часопис ФБГ)