Три синдиката просвете (без четвртог) упутила су допис Влади Републике Србије у коме захтевају исплату Новогодишње награде. Уједно, они (онако успут) траже хитан састанак са председником владе, не наводећи зашто.
(Паз’ да их не прими!)
Питамо се нешто. Да се јуче не напрегнуше да саставе овај текст на пола стране, чиме би иначе три синдиката (и четврти), који (сви заједно) наплаћују чланарину од око 50.000 просветних радника, оправдали своје постојање у децембру месецу 2016?
Ако ништа друго, бар два децембарска просветна скандала била су одличан повод за заједнички наступ три синдиката (и четвртог). То су срамни случајеви шамарања професорке Весне Р. у Младеновцу и одузимања лиценце за рад професору Владимиру Милојевићу од стране Министарства ПНТР.
Каква је била реакција републичких синдиката?
У Младеновцу се није догодило ништа. Сем локалног израза протеста, није забележено било какво ангажовање репрезентативних синдиката. Онај четврти, о чијој се школи ради, није учинио ништа, а такође није позвао ова три.
У Београду – такође. Форум београдских гимназија је одржао усамљени протест испред 14. београдске гимназије. Упутио је свим централама позив за подршку. Све је протекло без учешћа четири (3+1) синдиката.
И зато, препоручујемо да овај допис, који су три репрезентативна синдиката просвете (и то без учешћа четвртог) упутили комебило, баците у корпу за отпатке. Јер, он нема никакву снагу, нити било какав кредибилитет.
Јер, синдикална снага и кредибилитет се, између осталог, стичу и обнављају реаговањима на неправду. Још више од тога: када се неправде догоде, синдикат (било који) ЈЕ ДУЖАН да реагује и да (уместо што пропушта) ИСКОРИСТИ учињену неправду како би направио што већи медијски утицај са циљем да се таква неправда исправи.
Питамо своје читаоце: да ли ће влада Србије и Министарство ПНТР исплатити Новогодишњу награду оваквим синдикатима, којих у децембру нигде није било, кад је требало на страшном месту постојати?
Немојте да се лажемо!
(ФБГ)
