Протест ФБГ „Правда за професора Владу!“
Председник ФССШБ Милорад Антић изјавио пред окупљенима на протесту испред Четрнаесте гимназије да је колеги Владимиру Милојевићу лиценца одузета само зато што је питао директорку школе где и како троши новац! Губитком лиценце изгубио је основно људско право на рад, а следствено томе и право на живот, поручио је Антић, чије обраћање преносимо у целости:
„Драги пријатељи, драге колеге, имам два питања, прво је за вас: Да ли знате како изгледа лиценца?“. Јасно ми је по звиждуку да знате, сви сте је видели и вероватно је носите у џепу. Друго питање је за господу из Владе и народне посланике: Због чега, ви који никада нисте ушли у учионицу, ви који не знате како изгледа ђак, одузимате право на рад и људско достојанство једном просветном раднику? Зашто сте из употребе избацили реч одговорност и оспорили достојанство, ауторитет и углед једном часном и поштеном просветном раднику?
Петсто директора у Србији, можда и више су на тим позицијама по 15, 16 и 20 година. У Београду је само 160 директора, који су на том месту више од 15 година и нико не сме да их дира. Они имају своју војску, своје људе, свој школски одбор, који их бране свим силама. Како се онда усудио Влада да „пипне“ у то и пита „где су паре?“, шта је добио за то – одузели су му право на рад и буквално право на живот. То значи да не смете ни да питате где су паре. Једино што је он урадио је да је желео истину и правду, хтео је да се зна где иде новац, где се користи, где су расподеле и где директор троши паре. Међутим, директорка му је јасно и гласно рекла да ће му одузети право на живот, јер нема право то да пита. Као у инспекцијама рада, они који су завршили курс од једног, два или три дана, они контролишу професоре, школе и директоре, додуше њих уз кафу, ћевап и, да не кажем, роштиљ мало бољи.
У четрдесеточасовној радној недељи дописано је шамарање, псовање, чак и ударање од непристојних ђака. Знам да су овде дошли изузетно квалитетни, не само ђаци, већ добри људи и пријатељи… Овде је понос српске омладине, који су дошли да поздраве господина Владу Милојевића.
Окитио сам се са пет-шест пиштаљки, питао сам колегу Сокића има ли још, али он каже „нема, јер је оскудација велика, Вучић нам је одузео већ десет одсто“. Нигде у свету није одузето, али нама јесте. Волео бих да имамо још пиштаљки, како бисмо још више звиждали и пиштали.
Влада Милојевић, због свог поштења, није заслужио ово што је доживео. Хвала свим колегама и ђацима, који су дошли да га подрже“, поручио је Антић на крају говора, носећи транспарент „Како изгледа лиценца?“.
Подсетимо, одузимање лиценце наставнику је најгора могућа казна за просветног радника. Тиме он, у ствари, губи право да се бави својим занимањем на читавој територији Србије. И нема више право да се запосли у некој просветној установи.
(ФБГ)
