УСПРС има 27.500 чланова, СРПС 16.000, СОС 38.000, а „Независност” око 21.000
Ko је најјачи, а ко најбројнији просветни синдикат у Србији? Да ли су сва четири синдиката запослених у образовању репрезентативна и да ли се иза поделе која је постала очигледна у два последња штрајка заправо крије борба за чланство?
До пукотине у јединству је први пут јавно дошло прошле године током петомесечног штрајка, а онда је нова подела настала и када је министар просвете недавно затражио податке о чланству сваког синдиката. Овај Шарчевићев потез похвалила је једино Унија синдиката просветних радника Србије, док су се Синдикат радника у просвети Србије, Синдикат образовања Србије и „Независност” оштро супротивили и у писму министру тврдили да је то грубо кршење Закона о заштити тајности података и Закона о раду.
Да дефинитивно нема синдикалног јединства, показао је штрајк упозорења 17. новембра, јер су одржане две одвојене конференције за новинаре (три синдиката истог дана, а Уније сутрадан), а потом су се и разишли и о питању захтева држави. Резултат је био да су у четвртак чланови Уније штрајковали скраћењем часова на 30 минута, док чланови СОС-а и СРПС нису одржали први час у обе смене. „Независност” је свом чланству препустило одлуку о томе да ли ће и на који начин штрајковати.
Јасна Јанковић, председница Уније, тврди да иза свих акција, од збрињавања технолошких вишкова, преко законским измена, до штрајкова стоји управо овај синдикат јер је најбоље организован и најактивнији.
– Поздрављам потез министра Шарчевића да се коначно пребројимо. Уосталом нико није тражио имена и презимена, нити било какве личне податке. Мора да се већ једном зна ко има право да седи за преговарачким столом и ко кога представља.– истиче Јанковић и додаје да УСПРС има 27.500 чланова у 753 школе.
Зашто су били против пребројавања, питали смо председнике осталих синдиката и добили нешто другачију верзију.
– По закону, Министарство рада утврђује репрезентативност, и то сваке три године тако што се формира комисија у којој су представници министарстава, Уније послодаваца и синдиката. Потом достављамо сву тражену документацију и приступнице, а онда комисија провера тачност података по школама. То је разлог што су се три синдиката и побунила када је Министарство просвете тражило податке о чланству за информациони систем „Доситеј” – објашњава за „Политику” Слободан Брајковић, председник Синдиката радника у просвети Србије.
По његовим речима, да би синдикат био репрезентативан, мора да има најмање 10 одсто чланова у односу на укупан број запослених у образовању. Дакле, ако у просвети има 110.000 запослених, синдикат да би био репрезентативан мора да има најмање 11.000 чланова. Брајковић додаје да комисија често и не изброји чланство до краја, већ признаје репрезентативност чим установи да је пређен „цензус”.
Независни синдикат просветних радника Војводине и Синдикат образовања Београда основали су крајем 2008. године СРПС. У његовом саставу је и Форум београдских гимназија, као и Форум средњих стручних школа Београда. Брајковић каже да овај синдикат има око 16.000 чланова у више од 600 школа, али да се тај број незнатно мења јер људи одлазе у пензију, умиру, ишчлане се…
Синдикат образовања Србије је најстарији од сва четири репрезентативна синдиката и они такође тврде да немају ништа против пребројавања чланова, али да мора да се поштује закон.
– Управо славимо 25 година постојања, остали синдикати су настали из нашег „окриља”. Имамо 38.000 чланова, у 700 основних и средњих школа, а за разлику од осталих имамо репрезентативност на свим нивоима образовања: у предшколству, основним и средњим школама, ученичким и студентским домовима и на универзитету. Од 1993. године смо члан Интернационале образовања, међународне организације са седиштем у Бриселу која окупља синдикате образовања из више од 150 земаља света и преко 25 милиона запослених – каже за наш лист председница СОС-а Валентина Илић, једна од две жене које руководе просветним синдикатима.
По речима Илићеве, овај синдикат је заједно са остала два непрекидно позивао на разговор председницу Уније Јасну Јанковић, али она никада није одговорила, што је на крају резултирало и различитим облицима последњег штрајка. И она признаје да постоји отимање чланства, али да је много важније да сви синдикати наступају заједно уколико заиста желе нешто да промене.
– Немамо проблем са утврђивањем репрезентативности, али не на начин на који је то покушало да уради Министарство просвете и помоћница министра Снежана Марковић. Ти подаци би били злоупотребљени, директори на терену раде свашта, а при томе се тачно законски зна процедура за утврђивање репрезентативности – истиче Илићева.
Иначе, на сајту овог синдиката пише да је репрезентативност СОС-у први пут призната средином 2002. године на основу више од 15.000 приступница. Том приликом синдикат „Независност” није имао довољан број приступница, док су из Уније СПРС донели само спискове са именима чланова, на шта је СОС уложио приговор.
Проф. др Томислав Живановић, председник ГСПРС „Независност”, уочи последњег штрајка изјављивао је да је то што Унија ради расипање снаге и уништавање синдикалног покрета у образовању. Живановић, који је и професор београдског Пољопривредног факултета, за наш лист каже да овај синдикат има око 21.000 чланова и такође као и СОС, на свим нивоима – од предшколског до универзитетског образовања. Како је недавно објаснио, „лако је радити јефтин маркетинг и тиме придобити још понеког члана, али је питање шта се тиме добија. Ниједан синдикат образовања у Србији, па ни Унија, не може самостално да спроведе озбиљну акцију”.
(Политика)
