Ништа од платних разреда!
У Министарству просвете, науке и технолошког развоја у уторак 15. јула је одржан састанак са репрезентативним синдикатима просвете. Ништа није ваљало: ни намера, ни место, ни време, ни представник министарства.
Тема је свима нама позната – то су платни разреди. Синдикати су много раније желели да о томе причају у Министарству финансија или у Министарству локалне самоуправе и државне управе, а не у Министарству ПНТР, али су били принуђени да губе време са новопеченом државном секретарком Снежаном Марковић која је, опет, ни крива ни дужна, морала „да одради“ овај састанак, на тему о којој нема појма и са задатком да прође лето.
Једна обична превара
Овај састанак, поред тога што није донео ништа ново, говори и о намери ове Владе да, још на самом почетку, изигра саму идеју платних разреда. Из тог разлога, синдикати просвете су позвани у ресорно министарство, па ће на исти начин бити позвани и синдикати из других бранши у своја ресорна министарства. Чему то? Па зар идеја платних разреда није интегрална системска идеја, која би требало да понуди решења за све запослене у друштвеном сектору, без обзира у ком сектору раде?
Неће више бити белих, црних и жутих! Биће само светло-зелених и тамно-зелених!
Када томе додамо да се до сада нико од представника власти није изјаснио на које јавне секторе би требало да се примене платни разлози, на самом почетку лако долазимо до самог краја: уместо да платни разреди донесу праведну расподелу, они ће (ако уопште буду донети) некима сачувати привилегије, а некима сачувати неоправдано сиромаштво. Лекари ће сачувати своја дежурства, општинари ће одбранити „своју аутономију“, полицајци ће и даље добијати своје додатке, возачи трамваја ће и даље „имати одговоран посао“, а многа јавна предузећа ће се самоизузети из платних разреда. Просвета и култура ће остати тамо где су и сада.
Гле чуда! Синдикати добили задатак!
„Договор“, који је на састанку „постигнут“, представља врхунац лицемерја од стране Министарства ПНТР и Владе Србије. Уместо да већ понуди неки нацрт или решење, државна секретарка је изнудила договор да синдикати направе своје предлоге платних разреда! Да ли то значи да платне разреде треба да пишу синдикални тимови, а не стручни тимови надлежног министарства? Или да је то тако лако написати, „за једно преподне“, па ће стотинак синдиката написати стотинак предлога? А затим ће се неко „са врха“ појавити и рећи да су синдикати несложни, да „свако дува у своју тикву“ и „понудити“ своје решење на кобејаги јавну расправу?
Словенија или Данска?
Оваквом понашању просветних власти увелико доприноси и политика Уније синдиката просветних радника Србије, која је понудила „своје решење“ платних разреда (базирано на словеначком моделу!), као да је то њихов посао. Можда је требало да, зарад већ пословичне сервилности према просветним властима, отпутују мало даље, а не само до Марибора. Можда и Немачка и Данска имају некакве платне разреде! Од оваквог удворичког синдикализма никакве синдикалне вајде, само штета!
