Свакоме ко се озбиљно бави синдикалним радом требала би бити позната бар основна начела синдикалног деловања: солидарност, масовност, аутономија у односу на послодавца, интерна демократија…Можемо ли причати о било каквој синдикалној снази ако ни у оквиру гране нема солидарности и јединства, не постоји добра воља за сарадњом и стварањем заједничке платформе?

Очито да руководство УСПРС сматра да може. Они су довољни сами себи, не треба им повезивање, усаглашавање, дијалог. Сматрајући да њихова „памет пашовати може“ позивају своје синдикално чланство на протест. Као разлог за протест наводи се незадовољство просветних радника зарадама! Овај проблем постоји деценијама, небројено пута су радници позивани на обуставу рада из тог разлога и резултата није било. Зар треба бити претерано паметан па закључити да се на овај начин до циља не може доћи? Једина сигурна последица јесте додатно исцрпљивање чланства и генерално губитак поверења у синдикалне организације.

Оно што такође упада у очи јесте и неаргументована тврдња  УСПРС о броју својих чланова. Према незваничним подацима тај број је дупло мањи од онога што челници ове организације пласирају у медијима. Недовољно масовни, са руководством без организационог и стручног потенцијала, са представама о синдикализму из XIX века, наивно верују да ће навући јавност на исти штос трећи пут! Ипак, та јавност је свесна да оваква врста лажи траје већ јако дуго, а  просветни радници очекују решавање својих проблема сада и овде. Празна обећања и још тривијалније претње генералним штрајком представљају алиби за тренутну неспособност која за раднике представља status quo док челницима обезбеђује нови мандат.

Свесни наслеђених спорова, неповерења и личних анимозитета подсећамо јавност на нужну ближу акциону сарадњу и заједничку израду и усвајање развојне стратегије којом бисмо донели и усагласили бар основне смернице синдикалног деловања. Пропаганда и манипулација јесу ефикасна, али краткорочна средства. Када маске падну и нестану илузије остаје горка истина о реалном стању запослених у просвети. То стање се неће поправити само од себе, док нас елементарна етика обавезује да радимо у интересу оних које представљамо.

Било која синдикална активност ће донети позитивне резултате само ако има добру финансијску подлогу и базирана је на јединственом наступу свих својих чланова.