Почетна » Образовање » МИЛАН ЈЕВТИЋ: ТОКОМ РАСПУСТА ПЉУШТАЛИ КОНКУРСИ!

МИЛАН ЈЕВТИЋ: ТОКОМ РАСПУСТА ПЉУШТАЛИ КОНКУРСИ!

25 август, 2013.
12:29

На распусту су „пљуштали” конкурси

Свако упражњено радно место у просвети унапред је попуњено. Ја бих био срећан када би долазили млади стручни људи, нажалост, долазе углавном мамини и татини синови. Само током овог лета објављено је на десетине конкурса у којима се траже наставници оних профила којих су школе пуне вишкова. Урађено је то током распуста, када пажња просветне јавности ослаб.

Проблеми образовног система, који су још деведесетих година прошлог века покренули таласе незадовољства просветних радника, у протеклом периоду нису разрешени. Због тога од 2008. године свака школска година почиње најавама штрајкова. Ове, због очекиване смене министра просвете, неће бити обуставе рада, али просветари не намеравају да одустану од борбе за бољи положај.
Горуће питање које овог септембра покушавају да реше је вишак запослених, међу којима би многи, због смањеног броја ђака, могли да се нађу на улици. Интересе већине запослених у крагујевачким основним и средњим школама покушава да заштити Унија синдиката просветних радника на чијем челу се од 2001. године налази професор историје Милан Јевтић. Овај прекаљени синдикалац, који обавља и функцију потпредседника УСПР Србије, сматра да просветне власти немају довољно слуха за питања која оптерећују образовање, свуда у Србији, па и у Крагујевцу.

Кажу да ће почетак ове школске године бити један од најтежих, јер се још увек не зна ко ће бити министар који би требало да исправља грешке свог претходника?

Неће бити нимало лако, јер не постоји министар и они су горе обезглављени. Као сваки систем који је заснован на централизму где се све слива према једној особи, тако и целокупно Министарство просвете тренутно налази у некој врсти лера, или слободног хода. Што су ишли, ишли су и сада полако успоравају, чекајући нови почетни замајац.

Када коначно крене, шта је оно што најпре треба решавати?

Унија је крајем прошле школске године организовала серијал штрајкова којима је хтела да упозори јавност на проблеме који нас чекају на почетку ове, како због погрешне политике Министарства просвете у такозваној сфери кадрова, тако и због последице објективних околности смањења броја деце. Поготову је проблематична генерација рођена 1999. године, која ове године уписује средњу школу. Довољно је рећи да је њих у Крагујевцу скоро 300 мање од просека осталих генерација, а читава Србија у односу на претходну генерацију бележи мањак од око 9.000 новоуписаних средњошколаца.

За мање од десет дана ђаци би требало да буду у клупама. У крагујевачким средњим биће десет одељења мање. Да ли су познати спискови на основу којих би требало да се зна колико просветних радника ће бити на листи технолошког вишка да би се извршила прерасподела наставника са мањим фондом часова?

Прерасподела се овде у Крагујевцу никада није радила, јер се сви конци вуку из центра моћи лоцираних у једној политичкој партији и њеним људима који годинама „ведре и облаче” у крагујевачкој просвети. Сигуран да ће ове године бити више од 500 запослених у школама без пуног фонда часова. То значи да ће, пошто нас је у крагујевачкој Школској управи две и по хиљаде, једна петина примати умањене плате. При том очекујем да ће број радника остати на постојећем нивоу или ће се чак још повећати.

Начелник Школске управе Радојко Дамјановић тврди да је пре три године било 300 наставника који су имали смањени фонд часова, да је тај број прво смањен на 90, а да је прошла година завршена са само 50 који не испуњавају норму.

То није истина. У Школској управи Крагујевац постоје две листе. Једна је са радницима који немају пун фонд часова, а другу чине наставници који су у тој години изгубили потребан број. Поглед на листе које су усвојене прошле године показује да се на првој налазило 241, а на другој 221 просветни радник. Када саберете, добићете цифру од више од 460 људи који нису имали могућност да зараде пуну плату, јер нису имали коме да предају. Ко уме да рачуна лако ће приметити да је стварна бројка скоро десет пута већа од оне коју јавности презентује начелник Школске управе.

У ком распону се крећу плате просветних радника који немају пун фонд часова?

Као илустрацију могу да узмем пример колегинице која у Белошевцу предаје физику. Ова жена која је завршила јако тежак факултет месечно зарађује 4.550 динара, јер има само два часа недељно и прима 10 одсто плате. Она је најдрастичнији пример, али има много сличних. Колегиница у Музичкој прима 12,5 хиљада, а скоро свака школа има по неког запосленог ко не успева да заради пуну плату која, у зависности од стажа и разредног старешинства, иде до 48, 49 хиљада динара. Најтрагичније је, међутим, што људима који имају мали број часова не иде ни радни стаж.

Упркос свему, синдикати тврде да се у крагујевачким школама стално запошљавају нови људи.

Довољно је погледати број конкурса који су изашли само током овог лета. Међу неколико десетина објављених има оних у којима се траже наставници математике, српског језика, хемије, енглеског језика, историје, географије, иако свих тих кадрова има на листама оних који не могу да испуне норму. Чак су тражени и наставници физичког, којих је на листама технолошких вишкова највише. Да би било јасније колико су нова запошљавања неоправдана треба рећи да у граду не постоји ни једна школа која је без запослених који не могу да испуне потребан број часова. Такође, одавно нема дефицитарних кадрова, јер је отварањем ФИЛУМ-а решен мањак професора српског и енглеског језика, сада их има и више.

Одакле онда ови конкурси?

– Тренутно важи пропис по коме неко може бити запослен ако испуњава један једини услов, а то је задовољавање критеријума из правилника о врсти стручне спреме. О томе одлучује искључиво директор који може да прими кога год хоће. Али, пошто су и директори на функције дошли захваљујући партијској подршци, њих контролишу они који су их поставили, па одлуке обично доносе под притиском. То практично значи да нове кадрове у крагујевачку просвету доводе директори школа и они који их контролишу, а најјача контрола долази из Школске управе. Ту, у тим ланцима корупције, треба тражити разлоге нових запошљавања.
Делегације ОББС-а и ОЕЦД- а које су испитивале интегритет нашег образовног система у претходним годинама утврдиле су да запошљавање нових кадрова представља огромна улазна врата корупције. Али, иако су европске делегације јасно указале шта треба мењати и са највишег места дато обећање да ће то бити учињено, последњим изменама закона област запошљавања није ни пипнута.

Како се расписује конкурс када нема упражњеног радног места?

Када се у некој школи, рецимо, због одласка колеге у пензију, појави одређени број часова које није могуће расподелити на остале запослене, директор би, по закону, морао да тражи већ запосленог професора или наставника који у другој школи нема пун фонд часова. Ако то није могуће, или постоји притисак да се доведе нови човек, онда се распише конкурс за који је потребна сагласност синдиката, а ако то није могуће, Школске управе. Постоји, такође и пракса да директори, уз оправдање да немају времена за конкурсну процедуру, узму некога са биороа. Биро, као случајно, пошаље баш онога ко има подршку политичких центара моћи. Иако се тај радник узима као привремено решење до расписивања конкурса, односно до преузимања, законом није ограничено колико његово ангажовање може да траје, па он може тако да ради годинама. Зато гледају да остане што дуже, док га не упозна колектив, а онда кажу – добро је дете, ваљало би да остане. Када се конкурс најзад распише, он само озваничи статус. Тако, поред осталих кандидата који немају никакву шансу, извисе и колеге без довољног фонда часова.
Такође је уобичајено да када оде наставник који је због малог броја часова радио, рецимо, у три школе, све три распишу конкурс, или доведу радника са бироа.
Ја не могу да знам да ли се ти радници примају мимо потребе, али видим да је расписано доста конкурса за наставнике разредне наставе, а сигуран сам да ће међу њима опет бити технолошких вишкова. Случајно сам сазнао да колега у једној школи уопште није имао одељење, али да није распоређен у другу, него је као члан неког одбора примао пуну плату.
Нас највише иритира што су конкурси расписивани, или за време зимског, или за време летњег распуста, када пажња просветне јавности ослаби.

Рекли сте да пријем новог радника мора да одобри синдикат. Постоји ли у причи о непотребном запошљавању одговорности ваших представника?

Сагласност се најчешће добије притиском на председника синдиката тако што му се нађе нека слаба тачка. Ми смо овде у граду покушали да амортизујемо такве притиске и одлучили да ту одговорност пренесемо на председништво Градског одбора Уније. Међутим, постоји начин да се синдикат заобиђе, јер сагласност за расписивање конкурса може да да и Школска управа. Управо то је урађено у случају запошљавања професора у Политехничкој школи које Унија намерава да оспори.

Да ли запошљава политика или новац?

Мислим, и једно и друго. Ако ме питате да ли имам доказе, наравно да није на мени да то доказујем. На мени је, међутим, да заштитим радна места ових 500 колега и оних којих ће, из године у годину, бити све више, и да спречим да на њихова места дођу други који су ушли на мала врата.

Где треба тражити те везе?

На релацији директори школа – Школска управа. Некада је било је довољно бити члан партије из које долази министар просвете. Једно време, тамо негде деведесетих година, чланска карта СПС је омогућавала запошљавање. Сад је то потребан, али не и довољан услов, јер је неопходна и јака веза која може да се купи или да потиче од утицајних људи који не морају нужно долазити из политичког миљеа.

Постоји прича да се знају тарифе за запошљавање у школама?

Јавна је тајна да запослење у државној служби, па и у школи, има своју цену. Ако мене питате да ли имам доказе за тако нешто, могу рећи да немам, јер то обично иде преко посредника који све заврши штитећи, како себе, тако и оне који су дали, односно примили новац. Онај ко се тако запослио то, наравно, неће рећи, али Унија има оправдану сумњу да се то догађа. Знам да ће ме сада прозвати зашто не идем у полицију, или тужилаштво, али су то ствари које нису опипљиве, које лебде у ваздуху. Такође је јавна тајна ко у Крагујевцу запошљава, али пошто немам доказ, ја то не могу да тврдим. Али сам сигуран да Крагујевчани који траже посао у просвети или имају децу коју треба запослити знају на која врата треба куцати и шта треба понети као „препоруку”.

Извор: Крагујевачке новинe

Коментари

Komentari (10)

RSS link na komentare

…
NAPISAO KORUPCIJA , 23 AUGUST, 2013

Posao u prosveti u Kraljevu je najkorumpiraniji. Načelnik školske uprave Žarko Milosavljević koji je član SPS u saradnji sa direktorima škola zapošljava koga stigne, ne obazire se na tehnološke viškove. Cena posla se kreće od 3000 – 5000 eura ??? Javna tajna i bruka. Kraljevačke škole zapošljavaju radnike sa kupljenim diploma na Kosovu, radnike koji imaju preko 40 godina i koji su sposobni za rad ? Direktorka škole O.Š. „Dimitrije Tucović“ raspisuje konkurs za radno mesto u julu mesecu kako bi zamazala oči javnosti i na mesto dovela željenu gospođu koja ima svoj privatan posao. Pomenuta gospođa se hvali kako ima zaleđinu u načelniku, načelnik okrivljuje direktorku, a direktorka okrivljuje „OVE IZ OPŠTINE“ ??? Sramota. Zašto školovati nastavni kadar na fakultetima kada ima toliko tehnoloških viškova i kada mladi nikada neće ni dobiti posao ? Zašto najbolji na birou ne dobiju privilrgiju da rade jer su svojim uspehom na studijama pokazali znanje ? Do kada će se na rad školske uprave u Kraljevu žmuriti na oba oka ? Škola „Vuk Karadži“ u Kraljevu obiluje kadrom koji su potencijalni viškovi, jer direktor na jedno upražnjeno mesto forsira prijem od 4 nova nastavnika. Vrši pritisak na kolege pred penzijom da idu i oslobode radno mesto kako bi on (g. Zečević) doveo svoje kandidate preko „veze“ ! Žena koja u Umetničkoj školi u Kraljevu radi godinama sa 40% fonda i predaje biologiju ZASLUŽUJE da joj se fond dopuni iz nastave biologije, a ne da se prima 43-godišnja gospođa koja je došla napirlitana i puna novca da radi sam Bog zna odakle !!!!!!! Reagujte na ŠKOLSKU URAVU u Kraljevu jer je korupcija uzela maha, ovo su samo primeri pojedinih direktora, a ima ih previše. Posao čeka desetine mladih iz svake oblasti i nastavnog predmeta koji bi rado radili i primali neki dinar, a ne da se zapošljavaju veze i vezice ! Mladi Kraljevčani će se javno uzbuniti i izazvati problem ako treba jer neće više da žmure i ćute pod pretnjama načelnika i direktora koji prebacuju loptu jednog na drugog ! Zna se cena svakog mesta u Kraljevu i zna se da TATINI I MAMINI SINOVI I KĆERI sa prosečnim ocenama studija 6-7 upadaju na mesta, a najbolji čekaju jer nemaju Bogate roditelje. SRAMOTA BRE VIŠE !!!