Мање ђака у учионицама, нешто краћи распусти, строжи правилници облачења и забрана коришћења мобилних телефона у све више установа, скупље екскурзије, нове мере у борби против свих облика насиља, као и најављене припреме за успостављање велике или државне матуре, неке су од главних новости које нас очекују у новој школској години, како за основце, тако и за средњошколце.
Највећа промена односи се на број ученика у одељењима који ће бити смањен како у основним, тако и средњим школама. Ова измена закона је донета још прошле године, али тек сада ступа на снагу. Према досадашњим прописима одељења код основаца су могла да имају до 30 ученика, али је било предвиђено да уз сагласност Министарства просвете може да се повећа до 33. Од 1. септембра овај број ће бити смањен, па ће законска граница бити 28 ученика, која ће моћи уз дозволу министарства да буде повећана на максимално 31 ђака.
Смањење броја ђака биће и у средњим школама где ће једно одељење моћи да има максимално 28 ученика, што се одразило овог лета и на малу матуру, па је свршеним основцима било потребно нешто више бодова за упис у жељене школе него што је то раније био случај. Наиме, гимназија са пет одељења је, на пример, уместо 150 места (пет одељења са по 30 ђака) сада нудила само 140 (пет пута по 28).
- Идеална би била одељења са по 25 ученика како би свима било посвећено довољно пажње – рекла је раније за Блиц ТВ потпредседница Форума београдских гимназија, Ана Димитријевић.
Напад на запослене у образовању кажњаваће се затвором од три месеца до осам година, у зависности од тежине учињеног дела, планирано је изменама и допунама Кривичног законика. Ове казне прете ђацима старијим од 14 година, као и њиховим родитељима.
- Убеђен сам да предложене законске измене неће повећати безбедност у школама нити смањити насиље. Имам утисак да ни синдикати ни извршна власт не разумеју у потпуности да је суштина проблема у примени закона, а не у константном трагању за новим законским одредбама – рекао је недавно Александар Марков, председник Форума београдских гимназија.
Вест да је руководство Тринаесте београдске гимназије увело веома строг правилник о облачењу ученика, жестоко је одјекнула у јавности пред почетак прошле школске године.
- То није само случај у Тринаестој. Ти правилници су једнообразни, али постоје одређени кодекси који подразумевају шта тачно ученици не смеју да носе. Негде може тренерка, негде не може, али су шорцеви, кратке сукње, деколтирана гардероба забрањени свуда – објаснио је Александар Марков за “Блиц”.
Пријемни испит на Медицинском у Београду ове године није положило чак 38 вуковаца и 285 одликаша, а нису били ретки случајеви где су вуковци потпуно подбацили на малој матури и нису оправдали оцене стечене у осмолетки.
- Када се ученик упише у школу и уђе у образовни систем, имам утисак да штеловање успеха креће већ од првог разреда основне школе, и протеже се кроз цело њено трајање, али је очигледно да се наставља и кроз средње школе. Поражавајуће је сто су и неке гимназије које су престижне почеле са преправљањем оцена на наставничком већу – каже Александар Марков из Форума београдских гимназија за “Блиц”.
Како каже, долазимо до ситуације да се у школама све више води рачуна о оцењивању, а не о стицању знања.
- То што је неко вуковац би требало да буде гаранција да бар може да положи пријемни испит, а због чињенице да се оцене масовно поклањају оне су изгубиле вредност, као и Вукова диплома, закључио је Марков
