Синдикати против смањења плата у јавном сектору

Он је истакао да у преговорима о новом Закону о раду синдикати стављају акценат и неће се одрећи колективног преговарања, али су свесни и да влада неће моћи све њихове предлоге да усвоји, већ ће се тражити компромис.

Када је у питању померање радног времена у јавном сектору на 07.30 сати, Орбовић је навео да се мора поштовати осмочасовно радно време без обзира у колико сати започињао радни дан. Он је нагласио да се од стране послодаваца у Србији, често, додуше незванично, чују предлози да се радна недеља повећа на 56 сати, али је то неприхватљиво.

„Све више се чују гласови послодавачких организација које говоре да радници не раде довољно и да би морало да се повећа радно време. То није тачно, већина радника ради добро свој посао, а оне који не раде треба санкционисати. Радници у Србији добро раде, а то најбоље показују добро организоване стране фирме које код нас послују“, рекао је Орбовић.

Протестна окупљања поводом Празника рада

Међународни празник рада, Први мај, обележава се широм света, као и у Србији, окупљањима на које су раднике позвали синдикалани лидери.

Савез самосталних синдиката Србије и Уједињени грански синдикати Независност су за данас најавили Првомајски скуп у Београду који почиње у 12 сати на Тргу „Николе Пашића“. Након уводних говора окупљени ће прошетати улицама у центру града, како би указали на сиромаштво, социјалну неправду, угрожена права радника, незапосленост.

Празник је установљен у знак сећања на 1. мај 1886, када је више десетина хиљада радника у Чикагу изашло на улице захтевајући боље услове рада и осмочасовно радно време. Организатори протеста су захтеве претходно упутили послодавцима и властима тражећи да их испуне до тог датума.

Као одговор, уследила је репресија, а у сукобима са полицијом било је жртава и рањених на обе стране. Исход је био да су седморица синдикалних активиста осуђени на смрт.

Други конгрес Радничке интернационале, одлучио је да се од 1890. године, 1. маја широм света одржавају масовне манифестације, демонстрације и штрајкови, као један од видова класне борбе, што је до краја 19. и почетком 20. века добило масовне размере.

Први мај у Србији обележен је први пут 1893. године протестним скуповима у Београду. Првомајске прослава у сеоским срединама у Србији почеле су најпре у селу Дубона, код Младеновца, две године касније. У Србији и региону временом је постао обичај да се тог дана у зору излази на Првомајски уранак у природу.

Празник рада је током дугог послератног периода, најмасовније обележаван у социјалистичким земљама, када су одржаване параде и сличне манифестације.

Последњих година, првомајски протести поново добијају видове протестних окупљања незадовољних радника, чији положај, због економске кризе, постаје све тежи.

Слога: Влада Србије отворено против света рада

Удружени синдикати Србије (УСС) „Слога“ оценили су данас да је Влада Србије одлуком да заседа на Први мај, Међународни празник рада, унапред показала да јој није стало до „фер-плеј односа“ и будућег социјалног дијалога са синдикатима.

„Верујемо да овакав случај није виђен нигде у Европи, а оправдања за такву одлуку нема, јер су се све њој важне одлуке, па и измена радног времена запослених у јавној служби, могле донети већ другог или трећег маја“, оцењује се у саопштењу.

„Слога“ изражава посебно „чуђење“ одлуком да ће одржавање данашње седнице владе подржати и представници партија левице, јер би они требало да знају шта је Први мај и шта он представља за сваког радног човека.

„Морамо да нагласимо да Први мај није ‘комунистички’ празник, то је празник међународног карактера и симбол радног човека оличеног у три осмице, хумане тековине одговорног друштва, уграђеног у осам сати рада, осам сати одмора и осам сати сна“, наводи се у саопштењу.

Потез Владе Србије, по оцени синдиката, шаље поруку радницима и синдикатима да њих нема у будућим плановима владе, која се, судећи према потезима које чини, јасно ставила у руке искључиво крупног капитала и будућег третирања човека као потрошне и лако замењиве робе на тржишту рада.