У штрајку чак 30.000 просветара
Почетак ове школске године обележиће штрајк просветних радника широм Србије. Тако ће часови бити скраћени на 30 минута у око 750 школа које су чланице Уније синдиката просветних радника Србије.
Почетак ове школске године обележиће штрајк просветних радника широм Србије. Тако ће часови бити скраћени на 30 минута у око 750 школа које су чланице Уније синдиката просветних радника Србије.
Реч је о члановима који се односе на: суспензију лиценце наставнику, васпитачу и стручном сараднику, преузимању запосленог са листе, радног односа на неодређено време, као и на право на отпремнине и престанак радног односа запосленима који имају статус нераспоређених.
Синдикат радника у просвети Србије одржаће једночасовни штрајк и протест 4. септембра. Чланови тог синдиката неће радити први час у преподневној и први час у поподневној смени
Коментар ФБГ: Да ли је могуће да председник једног репрезентативног синдиката овако говори? Чије ставове он заступа? Ко ће се уплашити оваквих претњи? Да ли ће премијерка захвалити на оволикој количини емпатије и разумевања?
Уколико не буде помака у преговорима са Владом Србије, три репрезентативна синдиката просветних радника – Синдикат образовања Србије, ГСПРС „Независност“ и Синдикат радника у просвети Србије (СРПС) планирају велики штрајк за октобар
Како премијерка намерава да кажњава и награђује професоре?
Коментар ФБГ: Она не зна да ли Србију чека „врућа јесен“ (што је њен посао), али зна да не раде сви исто! Она не одустаје и већ је припремила нацрт катастрофалног закона за Скупштину, али је спремна (ових дана) да разговара са синдикатима. Лицемерно!
Гимназије ће од 2018. године бити значајно другачије. Три основна смера – општи, природни и друштвени, у првом разреду имаће јединствен програм, што сада није случај. Ученици ће већ у првом разреду бирати један од пакета изборних предмета.
На предстојећој јавној расправи о овом закону, сви синдикати морају заузети заједнички став и оштро се супротставити овом закону. Ово је прва прилика да се синдикати сложе:
Унија синдиката заказала протест упозорења за први дан нове школске године. Термин обуставе рада накнадно ће одредити и остала три синдиката
Ниједан од четири репрезентативна синдиката просвете нема тапију над свим просветним радницима
Синдикат радника у просвети Србије послао је школским синдикатима допис у коме позива своје колеге да не дозволе усвајање Закона о запосленима у јавним службама:
Са данашње седнице Председништва Синдиката радника у просвети Србије послат је званичан допис Влади РС и надлежним министарствима у вези најављеног Закона о запосленима у јавним службама:
„Разлика за 2015. годину је исплаћена прошле године у септембру. Око 2014. године нисмо успели да се договоримо. Након састанка, половином јула, остало је још да министар просвете Младен Шарчевић проблем представи Влади. Нисмо добили повратну информацију да ли је Шарчевић уопште стигао да изнесе овај проблем“, казала је Јасна Јанковић за
Већина гранских синдиката окупљених у Савез самосталних синдиката Србије незадовољна је почетним текстом Закона о платама у јавној управи и до данас би требало да усагласи списак свих примедаба. Тек тада ће се знати да ли ће наставити преговоре с Владом и министарствима о поменутом пропису.
Буру у јавности изазвала је одредба у нацрту Закона о основама система образовања и васпитања да министар даје последњу реч у избору директора, а Шарчевић каже да на тај начин министарство само на себе преузима више одговорности.
Представници Синдиката радника у просвети Србије у Радној групи за предлог нацрта Закона о запосленима у јавним службама послали су
Директори ће бити одговорни за цео процес завршног испита у школи и никоме се неће исплатити да ради мимо закона. Предложићу школским одборима смену директора који су ове године учествовали у махинацијама. Ако они то не ураде, сменићу их ја већ у октобру, чим за то добијем законску могућност.
У ствари, из Шарчевићевих сталних “лутања” не зна се (или зна се) ко истински влада српском просветом – српска или страна “влада”?
Одговор на овакво питање можда и није толико тешко дати. Министар Шарчевић, могуће је, спада у оне људе који би заиста желели да оставе озбиљан траг у српском образовању, али, чак и када би код њега такве жеље било, он није у прилици да своје замисли афирмише и барем делом оствари.
Уместо да уплатимо рачуне школама, да поштујемо РИНО (Регистар измирења новчаних обавеза), оно што је обавезно, сада је уследила блокада рачуна, а док буду у блокади Министарство просвете неће моћи да им уплаћује плате. Не можемо тако да се играмо