10. фебруар 2014.

Очекивана је претпоставка да наставници буду свесни недостатака једног система, да умеју да разграниче: шта су њихови лични недостаци у наставном раду, а шта недостаци условљени лошим системом. На пример: једно су моји, евентуални, лични недостаци у комуникацији са ученицима, а друго су последице – архаичног, лошег програма за наставу српског језика и књижевности, у којем су, по оној изреци, измешане бабе и жабе; то, што ни из најприљежније реализације таквог програма никако не може да произађе остварење циљева који су у самом том програму постављени, „нацифрани“ – никако није мој недостатак.