Почиње акција „Негујмо српски језик”
Прети страшна опасност да се за две-три деценије неко пробуди и схвати да нико не користи ћирилицу
језик
Шарчевић: И француски језик обавезан предмет
Желимо да сва деца равноправно уче два светска језика. А да бисмо то и омогућили морамо да дефинишемо радну недељу, да прецизно утврдимо шта ученике оптерећује, а шта релаксира.
За српски и ћирилицу – са речи на дела
Увек и без компромиса пишимо ћирилицом. Учинимо је видљивом, не скривајмо је и не бежимо од ње. Истакнимо је на таблама са именима наших предузећа и радњи, пишимо ћирилицом рекламе, штампајмо новине и књиге, вратимо је у медије.
Фајгељ: Осам заблуда о ћирилици
Можемо да подсећамо себе и друге да ћирилица није само наше национално благо, већ и благо читавог човечанства. Можемо да преузмемо одговорност и спасемо ћирилицу.
НСК: Српски језик је занемарен од основне школе до факултета
Данас је заправо немогуће бити писмен по Правопису српског језика због тога што нико не може да научи и примени тако велики број правила
Први српски буквар штампан у Венецији 1597. године
Први српски буквар написао је Инок Сава, а штампан је код млетачког штампара Ђ. А. Рампацета у Венецији 1597. године, послије чега га је пратила худа судбина заборава и немара. О Сави Иноку не зна се ништа више него да је био родом из Паштровића и јеромонах манастира Дечани.
Без договора о статусу босанског/бошњачког језика
Намера предлагача је била да се покрене шира дискусија о статусу босанског/бошњачког језика, а не да се мења оно што је утврђено законом.
Брисање трагова српског језика у Црној Гори
На формалном плану, почело је пуким преименовањем наставног предмета Српски језик у „матерњи“ у школама, а у загради „српски, црногорски, хрватски, бошњачки“. „Образложења“ за промјену имена језика у Црној Гори била су да „свак има право да зове језик својим именом“, затим да свака нација има право да свој језик зове „именом нације“.
Која је разлика између књижевног и разговорног језика?
Готово смешно данас делују тврдње о томе да се српски нормативисти боре за „одржавање расистичких идеја о лепом, правом, исправном, чистом (БиХ, северозападна Србија) и ружном, неправилном, прљавом српском језику (јужна и источна Србија), о светској завери да се разарањем оног првог уништи српско национално биће.
Лингвисти: Не постоје хрватски, српски, црногорски и босански језик
Језик је украден свима нама понаособ од стране разних власти. Украден је као наше особно право и средство не само комуникације већ и размишљања, јер нам је забрањено користити неке ријечи. Када одем у трговину и пазим да нећу изговорити ријеч „хиљада“, ја више нисам слободан човјек
Да ли су Срби „спонтано“ затруднели с туђим писмом?
Нико осим Срба нема недоумицу којим писмом да пише свој језик Ништа, ваљда, није парадоксалније него да Срби једни друге
Ударили на Вука, кажу да је покрао хрватски и црногорски језик!
Говорити о посебном бошњачком и црногорском књижевном језику потпуно је ненаучно, то су “политички језици” створени у политичким кабинетима рекао је проф. др Aлександар Милановић
Синиша Стефановић: О ћирилици
Молим онога ко буде одлучивао о положају ћирилице у будућем уставу Србије, да разуме да је стандард српски језик – ћириличко писмо успостављен у време и, готово несумњиво, радом Св. Саве
Шарчевић: Учинићемо све да сачувамо српски језик
Имамо једну велику обавезу према Вуку и његовом наслеђу да негујемо језик, да не дозволимо да нам га кваре разне нове и модерне речи, да не измишљамо српско енглески који не постоји, и да српски негујемо у изворном смислу
Метајезик нарушава стандардни
Акција Сачувајмо српски језик треба да нам буде стална обавеза. Неопходно је да се систематски указује на погрешну употребу мноштва неприкладних израза, односно на недопустиву замену смисла речи