Почиње акција „Негујмо српски језик”
Прети страшна опасност да се за две-три деценије неко пробуди и схвати да нико не користи ћирилицу
Прети страшна опасност да се за две-три деценије неко пробуди и схвати да нико не користи ћирилицу
Желимо да сва деца равноправно уче два светска језика. А да бисмо то и омогућили морамо да дефинишемо радну недељу, да прецизно утврдимо шта ученике оптерећује, а шта релаксира.
Увек и без компромиса пишимо ћирилицом. Учинимо је видљивом, не скривајмо је и не бежимо од ње. Истакнимо је на таблама са именима наших предузећа и радњи, пишимо ћирилицом рекламе, штампајмо новине и књиге, вратимо је у медије.
Можемо да подсећамо себе и друге да ћирилица није само наше национално благо, већ и благо читавог човечанства. Можемо да преузмемо одговорност и спасемо ћирилицу.
Данас је заправо немогуће бити писмен по Правопису српског језика због тога што нико не може да научи и примени тако велики број правила
Први српски буквар написао је Инок Сава, а штампан је код млетачког штампара Ђ. А. Рампацета у Венецији 1597. године, послије чега га је пратила худа судбина заборава и немара. О Сави Иноку не зна се ништа више него да је био родом из Паштровића и јеромонах манастира Дечани.
Намера предлагача је била да се покрене шира дискусија о статусу босанског/бошњачког језика, а не да се мења оно што је утврђено законом.
На формалном плану, почело је пуким преименовањем наставног предмета Српски језик у „матерњи“ у школама, а у загради „српски, црногорски, хрватски, бошњачки“. „Образложења“ за промјену имена језика у Црној Гори била су да „свак има право да зове језик својим именом“, затим да свака нација има право да свој језик зове „именом нације“.
Готово смешно данас делују тврдње о томе да се српски нормативисти боре за „одржавање расистичких идеја о лепом, правом, исправном, чистом (БиХ, северозападна Србија) и ружном, неправилном, прљавом српском језику (јужна и источна Србија), о светској завери да се разарањем оног првог уништи српско национално биће.
Језик је украден свима нама понаособ од стране разних власти. Украден је као наше особно право и средство не само комуникације већ и размишљања, јер нам је забрањено користити неке ријечи. Када одем у трговину и пазим да нећу изговорити ријеч „хиљада“, ја више нисам слободан човјек
Нико осим Срба нема недоумицу којим писмом да пише свој језик Ништа, ваљда, није парадоксалније него да Срби једни друге
Говорити о посебном бошњачком и црногорском књижевном језику потпуно је ненаучно, то су “политички језици” створени у политичким кабинетима рекао је проф. др Aлександар Милановић
Молим онога ко буде одлучивао о положају ћирилице у будућем уставу Србије, да разуме да је стандард српски језик – ћириличко писмо успостављен у време и, готово несумњиво, радом Св. Саве
Имамо једну велику обавезу према Вуку и његовом наслеђу да негујемо језик, да не дозволимо да нам га кваре разне нове и модерне речи, да не измишљамо српско енглески који не постоји, и да српски негујемо у изворном смислу
Акција Сачувајмо српски језик треба да нам буде стална обавеза. Неопходно је да се систематски указује на погрешну употребу мноштва неприкладних израза, односно на недопустиву замену смисла речи