Спасавање редова Просвете
Нема никакве потребе, а ни оправдања, да доктори наука пишу уџбенике за основну и средњу школу. За разлику од њих, наставник зна како ће свака написана реченица звучати у учионици
Нема никакве потребе, а ни оправдања, да доктори наука пишу уџбенике за основну и средњу школу. За разлику од њих, наставник зна како ће свака написана реченица звучати у учионици
Око 100 пројеката из Србије добиће значајна средства из програма за финансирање истраживања „Хоризонт 2020“. Највише евра за радове из области информационих технологија, биомедицине, хране…
Јака спрега између школе/државе и привреде у земљама зависним од страног капитала и са јефтином радном снагом значи само нову распродају националног суверенитета и “радно способне деце” као својеврсних економских јањичара, док корпорације пенетрирају директно у младо образовног ткиво, моделирајући га по својим производним потребама
Коментар ФБГ: „Дивљи запад“ на Дорћолу Некада, на Дивљем западу, мештани су, градећи своје „ново друштво“, одлучивали где
Колико је стање у школству Србије катастрофално, говори податак Светског економског форума у коме се наводи да је, од 144 државе у којима је рађено истраживање, Србија на 141. месту по бризи за таленте, а по квалитету на 106. месту
Од свих министара у влади, шесторо њих имају сигурну фотељу – Зорана Михајловић, Никола Селаковић, Небојша Стефановић, Расим Љајић, Душан Вујовић и Aлександар Вулин. Како је Курир већ писао, Немањину би требало да „освеже“ градоначелник Сремске Митровице Бранислав Недимовић као министар пољопривреде и Горан Кнежевић, као министар привреде
Коментар ФБГ: Никако се не слажемо са тоном којим је „Блиц“ објавио ову вест. Образовању није потребна оваква врста сензационализма
Високу школу драмских уметности чине Катедра за филмску и телевизијску режију, Катедра за глуму, Катедра за драматургију, Катедра за монтажу, Катедра за камеру и Катедра за снимање и дизајн звука
Одбор за образовање о старим студентима
Наредна седница Одбора за образовање и науку Скупштине Србије највероватније ће бити посвећена петицији старих студената, који траже продужење рока за дипломирање после 30. септембра
Због све мање деце од септембра затварање појединих осмолетки и гашење одељења
Сама тема је бизарна. Аутор и актер – бивша ученица једне српске школе. Име и презиме те бивше ученице не желимо да изговоримо нити да напишемо. Објављујемо само њену слику – биће вам јасно о каквом профилу се ради.
Заосталост је постала једна врста моде. Помодно је и популарно бити заостао… Цивилизовани са завишћу гледају на заостале. Заостали су постали носиоци напретка, синоним здравља, авангарде
Слободан Брајковић, председник Синдиката радника у просвети, каже да су општине највећи кривци за блокаду школских рачуна. Међутим, некада су за то одговорне и саме образовне установе
„Искористи прилику и бежи одавде што пре“, све је чешћа реченица коју млади чују од својих искуснијих родитеља, рођака и пријатеља. Четворо наших саговорника послушало је тај савет и отпочело нови живот преко гране док је њих четворо одлучило да се, после живота у иностранству, врати у Србију.
„Kada povučem paralelu između hrvatskih i švedskih škola, mogu reći da je to što se s djecom radi u hrvatskim školama strašno. Ovdje u Švedskoj je opterećenje mnogo manje, a tempo nije ubitačan. Djecu se ne zamara učenjem o robovlasništvu u staroj Grčkoj…
Просечна нето зарада у Србији исплаћена у јуну 2016. године износила је 46.450 динара, што је номинално више за 5,7 одсто него у мају а реално је повећање од 5,6 одсто, саопштио је данас Републички завод за статистику.
Помоћник министра просвете, науке и технолошког развоја Милован Шуваков изјавио је да се „вечитим студентима“ не забрањује да студирају, већ да се укидају застарели студијски програми који нису акредитовани
За просветне установе важе правила као и за општине. Министарство: Не смеју више да траже податке из личне карте
Али врхунац хипокризије представљају речи Радоша Љушића. „Господо, професори универзитета, пођимо од себе. Да ли смо ми професори универзитета и академици оно што смо били. Ако нисмо, а то је очигледно, да ли имамо право да другима упућујемо прекоре пре него што се суочимо са сопственим слабостима. Кривица је у нама.“
Господо, професори универзитета, академици, пођимо од себе. Да ли је Универзитет у Београду оно што је био? Да ли је САНУ оно што је била Српcка краљевска академија? Да ли смо ми, професори универзитета и академици, оно што смо били? Ако нисмо, а то је очигледно, да ли имамо право да другима упућујемо прекоре пре него што се суочимо са сопственим слабостима?