Реформа гимназија – „врућ кромпир“ за све министре
Потребно је да се гимназијско образовање из традиционалног и репродуктивног система стицања знања преведе у активнији и занимљивији облик
Потребно је да се гимназијско образовање из традиционалног и репродуктивног система стицања знања преведе у активнији и занимљивији облик
Министар за просвету је вишак, тај ресор не треба да постоји. Министар је учитељица у Миријеву, јер кад узме први разред, она, чак иако има мало искуства, зна шта треба да ради. Она у ходу врши реформу, прво ће да избаци радне листиће, да научи децу шта је веће, мање, да броје, да сабирају…
Министар је поменуо новчано кажњавање за неоправдане изостанке само као један од многобројних примера како се може појачати улога родитеља у школама, али су поједини медији његову изјаву погрешно интерпретирали.
Због мањка ученика, од првог дана нове школске године смањиће се и број одељења. Могуће „претумбације“ у свим разредима
Продаја половних уџбеника на улицама нелегална је и противзаконита, јер продавци не плаћају никакве порезе и на тај начин постају нелојална конкуренција регистрованим издавачима
Од укупно 1.185 основних школа у Србији, 604 имају мање од 400 ђака, од 107 гимназија, таквих је 42, а од 310 средњих стручних школа, 103 има испод 400 ученика. Број ученика није једини критеријум по коме се одређује да ли ће нека школа бити угашена
Колико је стање у школству Србије катастрофално, говори податак Светског економског форума у коме се наводи да је, од 144 државе у којима је рађено истраживање, Србија на 141. месту по бризи за таленте, а по квалитету на 106. месту
Слободан Брајковић, председник Синдиката радника у просвети, каже да су општине највећи кривци за блокаду школских рачуна. Међутим, некада су за то одговорне и саме образовне установе
Љубимејши мој, учини ми љубав. Имам воспрошеније: Зашто си одрпан? Зашто су ти велики зуби, очи и уши? Зашто носиш ту мотку?
Често смо Вас тражили по кафанама, носили смо Вас кући по потреби, не сећам се ни који предмет сте ми предавали. О, кад се сетим…
Д. М.: Шта ти је, бре, шта се дереш, смири се! Ма, ко си ти, шта ми се увлачиш? Што си тако одрпан?
ФБГ: Ја сам просветни радник.
Д. М.: А? Је л’ постоје још радници? Што си тако испијен? Зашто имаш тако дуге руке, велике очи, уши и зубе?
ФБГ: Ја сам просветни радник. Д. М.: Нема те на списку. Али пратим медије, сваки час се нешто буниш и штрајкујеш. Никад ти није доста. Сваких шест месеци тражиш повишицу. Где ће ти душа?
Често се присећам оних дугих бесаних хладних зимских влажних сувих ноћи, док сам котрљао у Беч и назад. Коњи серу, месечина, сунце, песак.. имао сам визију.. да се једнога дана, када ја победим, установи Моја Награда, за ону Децу која Знају Све и Свашта! Знаш, сада ми је Срце на Месту! Још мало и сва Деца ће постати Вук-овци!
Коментар ФБГ: Просто де не поверујемо! Камо лепе среће да су се овакве одлуке доносиле и раније, где би нам сада било образовање!