Радивоје Стојковић, члан Радне групе за израду матурских испита
Ученици који ове године уписују први разред средње школе биће прва генерација која ће полагати општу, стручну и уметничку матуру по новим правилима на крају свог средњошколског образовања.
Ђаци четворогодишњих школа велику матуру полагаће први пут школске 2020/21, а они који буду уписали трогодишње профиле годину дана раније. Идеја је да велика матура не буде само доказ да је ученик завршио средњошколско образовање већ и да замени постојеће пријемне испите на високим школама струковних студија и на факултетима. Очекује се да концепт државне матуре (који је од марта на јавној расправи), као и правилник о програму матурских испита усвоји министар просвете средином јуна, да би генерација која се ове године уписује у средњу школу знала у старту шта ће их чекати на крају средњошколског образовања. Члан радне групе за израду концепта опште, стручне и уметничке матуре Радивоје Стојковић, који је директор новосадске гимназије “Јован Јовановић Змај”, за “Данас” разрешава неке дилеме у вези са будућим матурским испитом.
Ученици и из гимназија, стручних и уметничких школа полагаће исте тестове из српског језика и математике. Тестови из осталих општеобразовних предмета такође ће бити идентични. Зашто сте се определили за то кад наставни програми нису исти у свим школама?
– Законом је предвиђено да основа за израду тестова буду стандарди постигнућа општеобразовних предмета за крај средњег образовања, а не наставни програми. Дакле, усмерење је на стандарде, исходе и компетенције, а не на програме. Да би наставио школовање, ученик мора да оствари барем средњи ново стандарда.
У нацрту концепта понуђене су две варијанте: да се прави један тест или да то буду два, од којих би Б ниво садржао задатке са основног и средњег нивоа, а А ниво само са наредног?
– Коначан предлог је један тест са три нивоа постигнућа, основним, средњим и напредним. Тест садржи 40 задатака, од којих је 10 са основног нивоа, 20 са средњег и 10 са напредног нивоа. У Предлогу програма матурског испита који је урадио “Завод за вредновање квалитета образовања и васпитања”, предвиђено је да, у односу на ниво, задаци носе различит број бодова. Поштујући аутономију високошколских установа, оставили смо слободу факултетима да у складу са својим интересима одреде које испите ће вредновати, на ком нивоу стандарда (средњем, напредном) и у ком односу бодова. Факултети ће такође одлучити да ли ће имати тест провере посебних способности.
Те додатне провере јасне су када је реч о уметничким факултетима, архитектури… Да ли ће, рецимо, “Математички факултет” моћи да организује свој пријемни из математике или “Медицински” из хемије и биологије, мимо испита на матурском испиту?
– Ако имају потребу, да.
Мислите ли да ће слобода која је дата факултетима додатно оптеретити ученике? Шта се добија тиме да, рецимо, ученик полаже математику на државном нивоу, а да онда на факултету такође полаже математику? Једна од функција велике матуре је да се смање трошкови полагања пријемног испита, што у наведеном примеру није случај?
– Могућност да свака високошколска установа организује проверу посебних склоности (ми то не зовемо пријемним испитом) остављена је због великих резерви исказаних на регуларност мале матуре и сумњи у веродостојност резултата у појединим срединама. Потпуно је разумљиво да ми у старту дајемо факултетима прилику да, ако имају интерес, провере квалитет кандидата кроз свој тест. То се дешава у земљама у окружењу, као и у неким европским државама. Докле год постоји резерва у погледу регуларности мислим да овакво флексибилно решење може да подигне квалитет образовања.
Да ли сте овако либералним концептом покушали да спречите отпоре академске заједнице, којима организација пријемних испита доноси значајну финансијску корист?
– Тај интерес је присутан, али имамо и факултете који нису наплаћивали припреме. Регуларност матуре ће значајно утицати на ову појаву.
Ко ће састављати тестове за матурске испите?
– Тестове ће састављати комисија у којој ће бити представници високошколских установа. Поред тога што ће професори са универзитета бити укључени у израду тестова отишли смо корак даље, да се институционално обезбедити њихово учешће у спровођењу испита. Циљ нам је да урадимо веома озбиљан испит.
На коме је да обезбеди регуларност испита, сем на Министарству просвете?
– На средњим школама и високошколским установама. Нама је циљ да поставимо системска решења тако да не буде произвољности и појединачних интереса већ да оваква матура буде интерес читавог система. Суштинских неслагања нема, јер су понуђени концепт и програм помирили све релевантне интересе. Нисмо ишли ка искључивим решењима већ ка томе да је изузетно добро за систем да има матуру на државном нивоу да бисмо добили пресек стања, да би матуранти могли истовремено да конкуришу на више факултета, као и да ученици не буду оптерећенији него досад. С друге стране, уважили смо велику резерву високошколских установа дајући им могућност да организују посебну проверу склоности кандидата. У наредне четири године кроз различите врсте провера и симулацију матурског испита можемо да га усавршавамо. Имамо довољно времена.
Да ли би могло да се застане са целом причом уколико у међувремену дође до промена у Министарству просвете?
– Радна група која је урадила нацрт концепта матурских испита укључивала је све релевантне структуре, од представника “Конференције универзитета Србије”, два просветна завода, Министарства просвете, гимназија, средњих стручних и уметничких школа и разговарали смо о свим интересима. Понуђени концепт је синтеза постојећег матурског и пријемног испита. Мислим да је ово минимум о коме смо се сви сложили и не видим разлог за било какав застој. Матура је увек била друштвени консензус о минимуму знања, вештина и способности које мора да има ученик који завршава средњу школу.
Завршни испит на крају основне школе је по некима увео бесмислено правило да нико не може да “падне”, јер нема прага за пролаз. Да ли се радна група бавила тим питањем кад је реч о великој матури?
– Нисмо се тиме бавили. Наша размишљања су била да не зацртамо који проценат ученик мора остварити да би положио испит већ да се на основу генерацијског резултата на матури накнадно утврди формула о проценту оних који неће проћи. Дакле, идеја је да немамо унапред утврђену скалу пре него што знамо каква су постигнућа ученика. Такав отворен модел се примењује у неким европским земљама.
Три обавезна испита
Нацрт концепта који је урадила поменута радна група предвиђа да ученици на општој, стручној и уметничкој матури имају три обавезна испита. Гимназијалци ће полагати општу матуру у оквиру које су тестови из српског језика и књижевности, математике и једног предмета по избору са листе општеобразовних предмета – историја, биологија, географија, хемија, физика и страни језик. То је обавезни део матуре, а поред тога могу да изаберу да полажу додатне испите са листе општеобразовних предмета, уколико желе да прошире шансе за упис на факултет.
На стручној матури, намењеној ученицима средњих стручних школа, обавезно се полажу српски језик и књижевност, математика за оне који су је имали дуже од две године и стручни тест који ће се састојати из теоријског и практичног дела. Ђаци који су имали математику само у прве две године у средњим школама уместо ње ће бирати предмет са листе општеобразовних предмета. И ученици средњих стручних школа могу додатно да изаберу неки од изборних предмета са листе општеобразовних како би повећали шансе за упис на факултет.
Уметничка матура подразумеваће тестове из српског, математике и из неког уметничког предмета.
Што се тиче ученика који заврше трогодишње образовне профиле и они ће имати прилику да наставе школовање на високошколским установама, а новим законским решењима биће прецизирано под којим условима.
(Данас)