Зашто је толико тешко за годину дана студија стећи свих 60 бодова, чиме се обезбеђује студирање о трошку буџета?
Иако се у јавности често може чути како се „некада диплома стицала мукотрпним учењем, а садашње генерације не могу да сакупе ни 48 бодова од максималних 60 иако им је градиво олакшано”, припадници болоњских генерација студената тврде да није баш тако. Ко зна који пут захтевају да се поново обрачунају ЕСПБ бодови, који су најспорнија тачка тзв. „болоње” на српски начин.
Зашто је толико тешко за годину дана студија стећи свих 60 бодова, чиме се обезбеђује студирање о трошку буџета, и зашто држава сваке године „лествицу” држи на 48 бодова?
Студенти тврде да је први проблем у томе што „болоња” није увођена истовремено на свим факултетима (већ у размаку од неколико година), а други што су професори „одокативном” методом одређивали бодовну вредност свог предмета. Зато су три генерације првих болоњаца и њихов различит третман по факултетима били тема и недавног скупштинског заседања и измена Закона о високом образовању. Академци кажу да је проблем у томе што је на многим факултетима на делу хибридни модел, који подразумева истовремено постојање и класичног система наставе и „болоње”, коју сваки факултет схвата на свој начин, заклањајући се иза аутономије универзитета.
– Постоји болоњска формула како се израчунавају бодови по предмету, у складу са оптерећењем студента. Међутим, у пракси имамо случајеве када су професори због „мира у кући” равномерно поделили бодове по предметима, па се дешава да и тешки испити и они који се лако положе носе по осам бодова – каже за наш лист Милан Петковић, председник Студентске конференције универзитета Србије (СКОНУС).
Шта је ЕСПБ?
Он подсећа да је СКОНУС и 2012. и прошле године покретао акције које су потписима подржале хиљаде студената широм Србије. Између осталог, тражило се да професори поново расподеле бодове, односно да се поново прерачуна оптерећеност студената.
– Добијали смо обећања да ће се то урадити, увек је постојала добра воља у Министарству, али је на крају због факултета све „падало у воду”. То би већ једном требало законски уредити, а не да имамо мешавину два система, где је на онај претходни надограђена „болоња”, па испада да је нама још теже него предболоњским генерацијама – каже овај одличан студент Медицинског факултета у Нишу.
Како се бодови израчунавају и шта значи ЕСПБ? Европски систем преноса бодова (ЕСПБ) је, по болоњској декларацији, јединствен систем вредновања уложеног рада студента у стицање знања, способности и вештина предвиђених како студијским програмом, тако и сваким предметом у оквиру тог програма. Бодови су врста заједничке „валуте” у европском систему високог образовања, а принцип је базиран на следећој формули: 60 бодова представља меру оптерећења просечног студента у академској години, а процењено је да у један бод ваља уложити 25–30 сати рада студента.
Студент у просеку ради 40 сати недељно. Према правилнику, примера ради, Универзитета у Београду, укупно ангажовање студента састоји се од активне наставе (предавања, вежбе, семинари, практична, теренска и менторска настава, консултације, презентације, пројекти…), самосталног рада, колоквијума, испита, израде завршног рада, добровољног рада у локалној заједници, стручне праксе…
Проф. др Нада Ковачевић, проректор Београдског универзитета, признаје да у читавој причи кривицу равномерно деле професори и студенти. Према њеном мишљењу професори би морали поново да прегледају и евентуално коригују бодове, али и да се студенти више посвете настави, јер многи и даље „животаре” на факултету.
– Мислим да су сви факултети покушали да коригују бодове по предметима у другој акредитацији, негде су додавали, негде одузимали. Чињеница јесте да постоје тешки и лаки испити, недељно оптерећење студента јесте основа за израчунавање бодова, али то ипак није тако једноставна формула. Проблем је што је дошло до урушавања квалитета образовања, а то је нешто што држава мора да регулише, уместо да се стално попушта студентима и да се факултетима непрестано дају нека тумачења закона… – каже др Ковачевић.
Она признаје да болоњцима није лако, као што није било лако ни предболоњским генерацијама, али да је чињеница да је знање студената слабије него раније, а и знање донето на универзитет је мање: поједини „масовни” факултети уписују бруцоше и са 30 од 100 максималних бодова.
Факултети одбијају да поштују измене закона
Нашем листу се обратио велики број болоњаца генерације 2006, 2007. и 2008. са жалбом да њихови факултети одбијају да поступе у складу са изменама Закона о високом образовању, којима им је продужен рок за дипломирање.
Тим поводом академци окупљени у „Фејсбук” групи „Болоњци – продужење рока” обратили су се писмима универзитетима, универзитетском омбудсману, Министарству просвете, чак и појединим посланицима.
– Списак факултета, углавном са БУ, који не поштују законске измене доставили смо и скупштинском Одбору за образовање, на њихов захтев. Они су тражили од министарства да их обавести да ли су факултетима послата јасна упутства да је поступање у складу са законским изменама обавезујуће – објашњавају нам студенти.
Како кажу, изговори факултета су: нисмо добили допис за болоњце (а део за болоњце је у склопу дописа о усвојеним изменама и допунама Закона), чекамо Ректорат (иако Ректорат нема ништа са тим јер су поједини факултети истог универзитета већ поступили по допису), а има оних факултета који сматрају да је допис Министарства просвете препорука, а не обавезујуће упутство.
(Политика)
