Форум београдских гимназија

јануар  2010 Аутор: МС

Ових дана појавило се више чланака на тему реформе гимназија. Већина њих је последица изјашњавања представника Министарства просвете о тој актуелној теми. Уз то иде и обавезна слика неког помоћника министра у озбиљном/расположеном фазону. Тоналитет већ пословично оптимистички, радни, све у стилу „од 2011. ученици иду у гимназију по реформисаном програму, уводе се екстерна мала и велика матура, изборни предмети, гимназија по новом, деца весела“. Читалац и родитељ би помислио: биће боље.

Није тако! Супротно најавама одговорних, нема никаквог разлога да не верујемо да ће ова „реформа гимназија“ започети траљаво и килаво, да ће бити неквалитетно спроведена, и да ће направити више проблема него користи и гимназијама и целом образовању.

У нашем друштву од речи „реформа“ треба бежати као ђаво од крста, поготово када су у питању промене у образовању. Реформа је дисконтинуитет, а образовање тражи континуитет. Реформа има јаче дејство од речи „промене“ па тиме даје већу важност онима који ту реч изговарају. Када не знају шта да раде, обећавају реформу. Ево, управо су опет почели. То значи да не знају шта да раде, да на томе ништа и не раде, и да на томе ништа неће ни урадити.

Нема никакве реформе гимназија! Постоји план нове гимназије на четири (4) стране, већ годину ипо дана. Тај план је дат Националном просветном савету на коментар и усвајање, и до дана данашњег није разматран. По истом том плану у Министарству просвете у поменутом периоду није рађено буквално ништа.

Пошто се ближи јуни 2011. када ће основну школу завршити прва генерација „реформисаних“ основчића, гласноговорници реформе гимназија, у жељи да оправдају употребу саме речи, као аргументе најављују екстерну малу матуру уместо квалификационог испита, изборне предмете у другом, трећем и четвртом разреду гимназије, и екстерну велику матуру која би обезбеђивала проходност на факултет.

Хајде да размотримо те њихове аргументе: када је у питању мала матура, зар је важна њена форма када ученици ионако све преписују, а ови то не умеју да спрече? Друго, изборни предмети се подразумевају, и за то не треба бити реформатор него само иноватор, и доносити ситне измене законских и подзаконских аката. Али, највећа обмана ће бити екстерна матура, која будућим свршеним гимназијалцима обећава упис на факултете без пријемног испита, у држави у којој свако ко плати може да студира. Једина добра страна екстерне матуре има социјални призвук, уколико до 2015. уопште буде буџетских студентских места. Уосталом, питајмо министра просвете да ли ће приватни универзитет на коме је он стално запослен, на упису 2015. године уписати бар 300 студената без лове, само зато што имају одлично положену екстерну матуру, и то преписану?

Ништа од овог ћоравог посла! Када боље размислимо, наша гимназија је уствари јако добра, али њој недостаје нешто сасвим друго. Праве промене гимназије не могу се догодити на матури, већ у нашим главама. Оне немају никакве везе са физиком и хемијом, већ са цивилизацијом.

Пре свега потребно је повећати број гимназија јер их је премало у Србији (свега 20% у средњем образовању, а потребе су 40%). Затим, потребно је увести једносменску наставу, значи потребне су нове зграде. Примена стандарда за ученике и професоре би допринела одговорности и једних и других у раду. Рад стручних актива и наставничких већа би био одлучујући, а не воља директора, родитеља и наставника-солиста, што је сада случај. Преписивање и све друге облике варања требало би анатемисати, санкционисати и протерати. Уместо еколошких предмета требало би увести еколошке ђачке кухиње. Уместо сала за фискултуру требало би изградити обавезу локалне заједнице да уступа своје ресурсе школама, а обавезу уређења савремених хигијенских мокрих чворова требало би да преузму власници кафана и кафића, као комуналну обавезу. Драстично смањити број предмета. Многи предмети би морали да доживе трансформацију, па би се на тај начин психологија, филозофија, логика, социологија, религија, музика, сликарство, грађанско васпитање и друштвено уређење учили као претежно практични изукрштани облици комуникације, а много мање из књиге. На све ово додати и одговарајуће осветљење и чистоћу, и то је то. Једноставно, зар не?