Home >> Образовање >> Зашто Србија оснива албански факултет у Бујановцу?

  • Форум
  • Коментари су искључени на Зашто Србија оснива албански факултет у Бујановцу?

Извор Гласа Русије каже да је оснивање албанског универзитета у области Прешева и Бујановца тихи услов Европске Уније Србији, неопходан за наставак њеног европског пута:

(Глас Русије) Бранко Жујовић

Српско Министарство просвете ових дана ужурбано припрема оснивање економског факултета у Бујановцу. У почетку, биће то истурено одељење Економског факултета из Суботице, чији ће предавачи од октобра ове године, заједно са албанским професорима из Тетова у Македонији, почети да држе наставу у Бујановцу.

За ову намену, влада Србије издвојила је 20 милиона динара. Овим износом, који се већ налази у буџетској резерви, Министарство просвете Србије финансираће наставу за младе Албанце у октобру, новембру и децембру ове године, а очекује се да ће за академску 2012. годину бити издвојен вишеструко већи износ.

Занимљиво је да су економски факултети у Нишу и Крагујевцу одбили да учествују у овом пројекту, а да су албански партнери наводно одбили да разговарају о сарадњи са сличним факултетима у Београду и Косовској Митровици, где је исељен Економски факултет Универзитета у Приштини.

Овог лета, у Суботици су обављени завршни разговори и договорена је необична сарадња. Разговорима су, поред људи из Деканата Економског факултета у Суботици, присуствовали Галип Бећири, председни Националног савета Албанаца и Шаип Камбери, председник Општине Бујановац, заједно са још једним албанским званичником и двојицом представника ОЕБС-а, од којих је један из Холандије, а други из САД.

Према поузданим информацијама, албански партнери тражили су да албански студенти имају загарантован број места на будућем истуреном одељењу суботичког Економског факултета и противили су се расписивању било каквог конкурса за упис који би у равноправан положај довео све младе људе који, поред Албанаца, можда желеле да упишу студије.

У овај подухват укључено је и Координационо тело српске владе за подручје Прешева и Бујановца. У Бујановцу се увелико припрема зграда Дома културе за наставу која би требало да почне 1. октобра.

Поставља се питање због чега српска влада има амбицију да помогне оснивање додатних, управо албанских високошколских установа чак и на подручју централне Србије? Зашто је оснивање, у суштини једнонационалних албанских високих школа, циљ српске владе? И зашто албански пример сутра не би затражиле остале националне заједнице у Србији, када је сличан пројекат одавно окончан на подручју Рашко-полимске области у Новом Пазару?

Већина аналитичара у Србији сматра да је својевремено препуштање Универзитета у Приштини само једној националној заједници било половина посла, неопходног за истицање захтева за независношћу. Не треба заборавити да је и на северу Србије једно време био актуелан захтев за оснивање универзитета у Суботици, од чега се у једном тренутку одустало.

Извор Гласа Русије каже да је оснивање албанског универзитета у области Прешева и Бујановца тихи услов Европске Уније, неопходан за наставак њеног европског пута. Овоме у прилог, говори и чињеница да су фебруара 2010. године исти албански званичници управо о питањима оснивања албанских факултета већ разговарали са Клеменсом Којом, амбасадором Аустрије у Београду.

Априла 2010. године саопштено је да ће турска Агенција за међународни развој (ТИКА) учествовати у изградњи истуреног одељења Основне школе “Мухарем Кадриу” у Великом Трнову. Тада је речено и да Турска у пројекат албанског образовања улаже 1,3 милиона евра и да ће Бујановац успоставити партнерску сарадњу са турским градом Бурсом.

Према писању албанских медија, аустријски амбасадор изразио је подршку своје земље овим пројектима, рекавши да ће отварање албанских факултета и питање високог образовања на албанском језику у централној Србији наићи на подршку Европске Уније.

Србија одлично зна куда њену политичку позицију вуче национална гетоизација у области образовања и културе. Српска политика као да не жели да разлучи право на образовање на језицима националних мањина, од образовне, културне па на крају политичке сегрегације. Право на образовање не сме постати право на национално конзервирање делова Србије, згодних да се у погодан час баце у евроатлантску политичку ватру сагоревања државног простора.

Поставља се и питање због чега овакву политику спроводе управо људи из Социјалистичке партије Србије, који воде и Министарство просвете и суботички Економски факултет? Одговор на ово питање је тешко дати, с обзиром да се свака иницијатива из Европске Уније у Србији Бориса Тадића и Ивице Дачића прихвата безрезервно и поданички.

Управо у време када су окончани разговори званичника Економског факултета из Суботице, Министарства просвете Србије, албанских лидера из Бујановца и ОЕБС-а, у новинама је објављена непримећена вест: Америчка агенција за међународни развој (УСАИД) у Нови Пазар, Сјеницу и Тутин улаже 22 милиона долара.

У оваквим приликама, увек се сетим потомака митског грчког краља Данаја и Хомера, који је све Грке под Тројом назвао Данајцима. Ко је данас под Тројом, можете лако да погодите сами. Жарко Обрадовић није. Он се само радује шарено упакованим захтевима Европске Уније.

Top