Форум београдских гимназија

Лице и наличје

Некако баш у време када Унија синдиката просветних радника Србије улаже огромне напоре да приволи власт да промени накарадни Закон о основама образовања и васпитања, којим се од школа праве забавишта, просветни радници су пљунули у лице себи и својој колегиници. Да трагедија буде већа и свим ученицима који су радили и учили током школске године, а сада су суочени са чињеницом да је у Србистану још увек на снази правило по коме радио не радио свира ти радио.

На почетку новог века, или ти га после политичких промена, некако смо се усагласили да реформе, уколико не желимо да буду само пука фикција, почињу из главе и да уређено друштво почива на систему вредности који се драстично разликује од онога који је владао оних деведесетих. Али није прошло много, показало се да је лакше и једноставније померити пирамиде у Гизи него променити начин размишљања просечног Србистанца, без обзира на степен његовог образовања.
Потврдило се то и ових дана у чачанској Саобраћајно – машинској школи, где су на седници одељенског већа закључене јединице из математике волшебно преиначене у двојке, што је професорку математике приморало да се обрати и просветној инспекцији и јавности. На овај начин, некако баш у време када Унија синдиката просветних радника Србије улаже огромне напоре да приволи власт да промени накарадни Закон о основама образовања и васпитања, којим се од школа праве забавишта и социјалне установе, просветни радници ове школе су пљунули у лице и себи и својој колегиници. Да трагедија буде већа и свим ученицима који су радили и учили током школске године, а сада се суочавају са оним толико пута цитираним правилом – радио не радио свира ти радио. Али да се не лажемо, камо среће да је чачански случај преседан, нажалост он је само један од ретких који је доспео у јавност.
Некада давно када су средње школе биле школе, па ма шта мислили о тим временима, прво што су новопечени средњошколци чули од својих разредних старешина је била констатација да средња школа није обавезна. Неколико деценија касније, у време када се потенцира на одбрани достојанства просветне струке, захваљујући накарадном закону, али пре свега односу великог дела професора према просветном позиву, у крајњем случају и према себи самима, из школе излазе полуписмени средњошколци. Дипломе средњих стручних школа добијају ученици који честито не умеју да прочитају меру са кљунастог мерила, нонијуса или ти га шублера. И наравно, прво на шта помислимо су лош образовни систем и одсуство реформи, због чега су се србистанске срење школе претвориле у социјалне установе и места за утуцавање времена, где је довољно бити миран на часу и прелазна оцена је загарантована. Баш као у чачанској Саобраћајно машинској школи, будући да је чињеница да се ради о доброј деци, како тврди њихов разредни старешина, била више него довољан разлог да одељенско веће преиначи недовољне оцене из математике, а њихова колегиница се извргне руглу.
Да ли смо ми који смо из средњих школа изашли пре више од три деценије нешто пропустили? Да ли поменуту професорку математике нико није обавестио да се прелазна оцена из математике закључује на основу понашања на часу?
Уосталом шта ће будућим машинцима интеграли, диференцијалне једначине, функције и слична смарања која, како мисле ђаци и њихови родитељи, служе да задовоље професорску сујету, а штреберима да се искажу. Додуше, када човек мало боље размисли можда је разредни старешина ученика којима су поклоњене двојке у праву. Можда би у чачанској Саобраћајно – машинској школи, и не само њој, требало увести и образовни профил добро дете четвртог степена. За ове кадрове послодавци би се отимали као луди. Какве па сад везе има што ништа конкретно не би знали да раде, битно је да су то добра деца и будући добри људи. Тако би поред силних менаџера за ово и оно добили и занимање добар човек, па нек цркне та Европа од муке.
Јел’ хоћемо у Европу? Хоћемо! Јел’ хоћемо реформе? Хоћемо! Јел’ нам треба квалитетно образовање? Треба! Јел’ хоћемо ово? Хоћемо! Јел’ хоћемо оно? Па наравно, ми хоћемо и ми морамо! А када ћемо све то? Е то зависи!