Home >> Реформа >> За стратегију образовања потребан политички консензус

У организацији Фондације Центар за демократију 11.априла 2012 у Београду је одрзана дебата „Ка стратегији образовања“, уз поруку да би иза Стратегије развоја образовања до 2020. године морале да стану све политичке партије у Србији.

Уколико не буде политичког консензуса и то не само декларативног залагања, постоји опасност да стратегија, документ који је сада на јавној расправи, остане само на папиру и да не може да се реализује, речено је на трибини.

Како су оценили учесници трибине, академска заједница у Србији је остављена самој себи, да по сопственој савести ради онако како уме, без превелике подршке државе.

Међутим, управо у доба кризе треба да схватимо да је образовање грана која гура напред, па треба и улагати више у образовање, како би се из кризе изашло, речено је на скупу организованом у сарадњи са Фридрих Еберт фондацијом.

Говорећи о циљевима стратегије и о томе колико је стратегија применљива, координатор радног тима Властимир Матејић указао је да у земљама ЕУ и ОЕЦД-у последњих десет година стабилно расте тражња за људима са високим образовањем.

„Такође, стабилно расту и примања тих људи“, рекао је проф. Матејић, наводећи тај податак као аргумент у одговору на питање шта ће нам уопште стратегија.

Како је казао, образовање нема за циљ само да подигне квалитет привредног система, већ читавог друштва — од његовог политичког па до сваког другог сегмента.

Већи број образованих људи, што је у стратегији зацртано као један од циљева, врши већи притисак на укупну демократизацију друштва, на развој привреде и модернизацијске процесе, рекао је Матејић.

Професорка Ана Пешикан, члан радног тима, указала је да у Србији на сам помен речи образовање креће „салва фрустрација“.

„На свим форумима, скуповима, то се јасно види, људи нису задовољни, што говори да нешто морамо да решавамо“, рекла је Пешикан, на скупу на коме су учествовали представници струковних удружења, факултета, невладиних организација, стручних тела.

Учесници су изразили бојазан да ће стратегија остати списак лепих жеља, да наставничком позиву неће моћи да буде враћен углед, како то предвиђа стратегија, као и да ће бити проблема са финансирањем реализације стратегије.

Стратегија предвиђа и потпун обухват деце предшколским припремним програмом, више ученика у основним школама, али у гимназијама.

Како је речено, у фокусу документа су четири ставке — подизање квалитета образовања, већи обухват становништва образовањем, образовање као релевантан фактор за развој појединца и подизање ефикасности образовања.

Извор: Тањуг

На дебати су учествовали: Александар Бошковић (Институт друштвених наука ), Ана Пешикан (Филозофски факултет), Ана Јанковић (Центар за развој каријере Универзитета у Београду), Анте Чурлин (Основна школа “Дринка Павловић“), Борка Вишњић (Синдикат Образовања Србије), Бранимир Јованчичевић (Хемијски факултет), Десанка Радуновић (Национални просветни савет), Драган Домазет ( Универзитет Метрополитан), Драгана Коруга (Центар за интерактивну педагогију), Драгољуб Мићуновић (Фондација Центар за демократију), Иван Ивић (Образовни форум), Иван Јуранић ( Хемијски факултет), Јана Баћевић (Централноевропски универзитет у Будимпешти), Јово Бакић (Филозофски факултет), Ксенија Петовар ( Фондација Центар за демократију), Љиљана Павловић (Унија послодаваца Србије), Милан Вукобрат (Савет за стручно образовање), Марцус Сцхнеидер ( Фриедрицх Еберт Стифтунг), Милан Дамњановић (Физичи факултет ), Наталија Мићуновић (Управа за родну равноправност), Наташа Вучковић (Фондација Центар за демократију), Ратко Јанков (Образовни форум ), Симеон Бабић (Фондација за хумано старење Др Лаза Лазаревић), Срђан Станковић (Национални савета за науку), Синиша Ранковић (Друштво дефектолога Србије), Саша Гламочак (Завод за вредновање квалитета образовања и васпитања), Петар Анокић (Савез учитеља Србије), Тинде Ковач Церовић (Министарство просвете и науке), Вера Дондур (Факултет за физичку хемију), Вигор Мајић (Истраживачка станица „Петница“), Владимир Вулетић ( Филозофски факултет), Властимир Матејић (Координатор за израду националне стратегије образовња), Желимир Попов (Министарство просвете и науке) и други

One Comment

  1. Vladan Božović каже:

    Kada sam video ovaj poduži spisak EKSPERATA i STRUČNJAKA za prosvetu na kraju teksta, SHVATIO sam da nam NEMA SPASA.

Top