Home >> Образовање,Скандали >> За катедром дневно 400 сати, раде на чак пет универзитета !?

  • Админ1
  • Коментари су искључени на За катедром дневно 400 сати, раде на чак пет универзитета !?
За катедром дневно 400 сати, раде на чак пет универзитета !?

Коментар ФБГ: Није 400 сати, него 40 сати, тј. пет пута више од радне норме!


(Новости)

Електронски регистар открио бројне непревилности у раду професора на факултетима и вишим школама

Поједини професори универзитета, на папиру, дневно раде и по 400 сати! Ангажовани су и на по пет факултета у исто време и на сваком са пуним радним временом, иако закон каже да професор може да ради сто одсто у једној установи и додатних 30 у другој, са дозволом матичне катедре. О овим „прелетачима“ причало се и раније, али се сада, када је Министарство просвете покренуло Регистар наставника и истраживача, први пут јасно виде сви који се незаконито воде на неколико факултета.

Да су се сви ови професори одмах „зацрвенели“ у регистру, да су позната њихова имена и презиме, као и функције, за „Новости“ потврђује министар просвете Младен Шарчевић.

– Чекам детаљну анализу, са именима и презименима, али тачно је, постоје и они који раде на три, четири, па и пет факултета – каже Шарчевић. – Чим добијемо све податке, припремићемо извештаје и реаговаће инспекција. Послаћемо дописе и институцијама и појединцима који крше закон. Не може име и титулу једног човека пет факултета да користи као референцу када се акредитује.

Реч је о томе да је факултетима потребан прописан број професора и доктора наука да би добили акредитацију и радили легално. У недостатку сопствених кадрова, многи приватни факултети ангажују колеге са конкурентских високошколских установа, којима плате само да би искористили њихово име за акредитацију. Својевремено је бивши ректор Универзитета у Београду говорио да се поједини професори у време акредитације продају као фудбалери у прелазном року.

Министар најављује да ће се овој појави стати на крај, а да је тога било и раније, потврђује и проф. др Ђамил Долићанин, председник Комисије за акредитацију.

– Често смо наилазили на имена истих људи у пријавама за акредитацију различитих факултета и високих школа. Тада им пошаљемо упозорење и тражимо да пошаљу допуну документације, тј. да ангажују другог професора – објашњава проф. Долићанин. – Они који то не ураде, не могу да се акредитују. Проблем са овим случајем је што Агенција нема могућност да реагује усред периода у коме неко већ има акредитацију. Документација се проверава само за нове акредитације и реакредитације.

Регистар универзитетских наставника и истраживача није користан само зато што открива овакво кршење закона, већ и зато што се сада поуздано, у једној бази, налазе сви научници, сви њихови радови и пројекти. Проф. др Владимир Поповић, државни секретар у Министарству просвете задужен за науку, каже да је регистар отворен за истраживаче, да провере своје податке, средином августа. Они су добили прилику да, свако за себе, укаже на евентуалне грешке у подацима.

– Регистар нам је предуслов за расписивање конкурса за финансирање науке – каже проф. Поповић. – У њему се виде сви истраживачи, њихова звања и референце. Ови подаци ће ускоро постати јавни и доступни на сајту Министарства просвете свима који су заинтересовани за њих.

У ЕВИДЕНЦИЈИ 15.500 НАУЧНИКА

Регистар је показао да у Србији постоји 15.500 научника који раде у институтима и наставника са факултета који се баве науком. Од овог броја, укупно њих 12.000 испуњава услове за учешће на конкурсу за финансирање научних пројеката, који ће ове јесени расписати Министарство просвете.

(Новости)

Top