Home >> Друштво,Култура,Ћирилица >> Вукосављевић: Без употребе ћирилице, одрећи ћемо се културног идентитета

  • ФБГ2
  • Коментари су искључени на Вукосављевић: Без употребе ћирилице, одрећи ћемо се културног идентитета
Вукосављевић: Без употребе ћирилице, одрећи ћемо се културног идентитета

Лајтмотив свих дебата у култури питање финансирања

Министар културе и информисања Србије Владан Вукосављевић оценио је у ауторском тексту у „Политици“ да је потребно дефинисати културно језгро српског народа и означити српски културни простор, што је, како каже, задатак Стратегије развоја културе коју је ово министарство припремило за јавну расправу.

– Када сам позван да у пет тачака побројим оно што видим као основне слабости српске културе, помислио сам да је реч о нецелисходном сажимању. Проблема има далеко више и њихово свођење на било који једноцифрени број не представља ништа друго него тек начињање једне озбиљне теме. Ипак, о култури је боље говорити него ћутати – навео је Вукосављевић.

Напомињући да је „једно од бројних могућих виђења“, он наводи да „кад стратегије развоја нема, вечито се постављају питања који су приоритети, шта су основне вредности које се штите“.

– Основни задатак сваке културне политике морао би да буде препознавање продуктивног културног језгра, оних темељних димензија националне културе, њихово очување и предавање наредној генерацији, увећано за највреднија достигнућа нашег доба – навео је Вукосављевић.

Он је нагласио да „око елемената који чине културно језгро српског народа не постоји несумњива сагласност“ и да ће „један од задатака Стратегије развоја културе, коју је Министарство културе и информисања припремило за скору јавну расправу, бити и деликатан и изазован покушај да се ти елементи оцртају“.

– Осим тога, у стратегији биће означен српски културни простор, односно простор на коме је српски народ током историје оставио несумњиве трагове свога постојања. Културни простор неког народа често се не поклапа с његовим државним простором, већ се простире и загранично и тамо коегзистира с другим културама, углавном уз међусобно прожимање и оплемењивање – сматра Вукосављевић.

Он додаје да се то не дешава једино „када политичко-историјске страсти отму власт од здравог разума и логике културног развоја и самог живота“.

– Верујем да ће дефинисање слојевитог садржаја српског културног језгра и културног простора бити искорак у квалитету и свеобухватности разумевања вредности које морају бити предмет заштите, унапређивања и материјалне подршке – оценио је српски министар културе и информисања.

Он напомиње да се „посебно мора водити рачуна и о правима националних мањина на заштиту и неговање својих културних идентитета, не само због међународних норми које на то упућују, већ – што је можда и важније – такође због уверења да развој сваке мањинске културе у једној држави заправо непосредно доприноси и укупном културном развоју“.

Вукосављевић каже да је „лајтмотив свих дебата у култури питање финансирања“.

– Култура не почива искључиво на новцу, али је новац један од предуслова за њено програмско и институционално одржање. Србија не може да се подичи издвајањима која данас износе око 0,7 одсто процената из бруто друштвеног производа (БДП) за културу. Тај проценат нас смешта близу дна лествице, барем међу европским државама – навео је он.

Министар културе и информисања Србије даље наводи да „Стратегија развоја културе предвиђа обавезу државе да, у наредних десет година повећава издвајања из БДП за културу по стопи од најмање 0,1 одсто годишње“ и да би „на крају реченог периода издвајања требало да порасту на око два процента“.
Он сматра да је „заштита језика и писма један од основних идентитетских изазова у савременом добу“.

– Језик је један од најважнијих градивних елемената културног идентитета… Очување и опстанак језика у матици глобализације, проблем је који се тиче многих. Исто важи и за писмо. Као да ћирилица све убедљивије губи битку – пише Вукосављевић.

Он додаје да „иза те појаве не стоји теорија завере, већ проста, историјски објашњива глобална доминација латинице, чему треба придодати и наш осведочени мањак културног самопоштовања“.

– Ако престанемо да користимо ћирилицу, постаћемо народ који се без достојне борбе одрекао битног знака културног идентитета… Питању заштите ћирилице Стратегија развоја културе посветила је достојну пажњу. У складу с тим, Министарство културе и информисања припремило је предлог измена и допуна Закона о службеној употреби језика и писама које ће ускоро предложити Народној скупштини – навео је министар.

Вукосављевих наглашава да је „заштита културног наслеђа темељна обавеза сваке разборите културне политике“ и напомиње да „српска савремена култура, свакако, мора ићи у корак са временом“.

– Српска култура је, упркос историјским недаћама, витална и своја, богата и наслеђем, расадник талената и темељни ослонац и оријентир народа у борби за опстанак и напредак на историјској сцени – навео је он.

Вукосављевић верује да „имамо основа за разумни оптимизам“.

– И даље морамо да чујемо речи мудрих Грка: Ако Атина остане без обућара ићи ће боса, ако остане без кројача ићи ће гола, а ако остане без културе, Атине неће бити – закључује Министар културе и информисања Србије.

(Блиц)

Top