Home >> Друштво >> Вршњачко насиље. Марков: Од Бранка Коцкице до Кије Коцкар негде смо као друштво направили велику грешку!
Вршњачко насиље. Марков: Од Бранка Коцкице до Кије Коцкар негде смо као друштво направили велику грешку!

У данашњоиј емисији „После ручка“ на Хепи телевизији водитељ Вања Булић разговарао је са гостима на тему вршњачког насиља.

Због чега је све више дискриминације мађу децом?

Због чега је могуће зауставити вршњачко насиље пре него што још неко дете страда?

Да ли је могуће зауставити вршњачко насиље пре него што још неко дете страда?

Гости у студију били су: Дрита Деврења, Александар Марков, Снежана Репац, др.Сања Ђурђевић, Бранка Тишма.

Деца често знају да буду сурова према својим вршњацима. Савремена технологија омогућава да се насиље забележи да би се касније снимци пуштали као доказ. Често деца која су малтретирана кажу родитељима који се обрате разредним старешинама и школи али се не схвате озбиљно. Има случајева у Србији где су деца извршила самоубиство због малтертирања и немогућности да изађу на крај с проблемом самостално.

– У шестом разреду Марка су почели да малтретирају. Говорили су му како нема родитеље, како је мали, глуп и називали су га погрдним именима. Он је све трпео и ћутао. Ишла сам и код разредне која је обећала да ће да прича са децом, да им објасни да то не раде, али све је било краткох даха. Када је Марко долазио из школе бацао је ствари и говорио да неће да иде у школу. Да су га опет дирали. Говорили су му да нема тату јер он не долази у школу, како нема скупе патике. Деца су чак правила разлику између њих ко иде код приватног лекара, а ко не. Пошто Марко иде код државног лекара и због тога нису хтели да се друже с њим –рекла је Дрита Деврења мајка детета које је било малтретирано у школи и због вршњачког насиља саопштило мајци да жели да се убије.

– Марко и ја доста причамо, увече када смо легли у кревет, ми волимо пре него што заспимо да причамо, Марко ми је тада рекао да хоће да се убије ако се врати у одељење. Он је седео сам у клупи и нико није хтео да седи са њим. Када је после болести отишао у школу заузели су му место. Чак је група која је малтретирала Марка дечака који је хтeо да седи са њим одвукла у страну и питала га „па зар ћеш с њим да седиш“. Марко је дечак који није хтео да им се супроставља јер је знао да ће да га још више малтретирају. Министарству сам пуштала мејл, али су ми се само захвалили што сам их звала. Када сам видела да немам где, решила сам да пустим све у новине – истакла је мајка чије је дете доживело вршњачко насиље.


У школи нису прихватили најбоље информацију коју је мајка малог Марка објавила у медијiма, да је дете малтертирано, да се обратила одељенском старешини те није ништа учињено да би дете било заштићено. Дриту су назвали „ријалити мајка“.

– Рекли су да сам обрукала школу. Директорка ми је рекла да сам „ријалити мајка“ што ме је јако увредило. Рекла је „знате није требало да дође довде“ и мислили су да је „то само дечије“. Ја сам годину дана говорила да ми је дете малтретирано, то није дечије – рекла је Дрита и додала

– Марко је премештен у друго одељење и садашња разредна га подсећа на мене. Марко је гледа као мајку. Сада дечак иде у школу и иста је смена са одељењем у ком је био. Чак имају и заједничке часове из физичког само што када се игра фудбал Марко не игра јер има страх. Престао је да иде и на кошарку јер два дечака из бившег одељења тренирају. Марко је сада боље. Отац није долазио и помогао је колико је могао. Ту је био мој отац и пуно је помогао. Овог момента је мој тата у болници јер је доживео мождани удар због свега овога – рекла је Дрита и у разговору са Марком када је рекао да ће да се убије рекла му да нико није вредан и битан осим оних који га воле.

– Он је дете који се свуда уклопи. Мало је спустио лопту, али нисам била сигурна да ли би он то стварно урадио или не би.

Живимо у времену када родитељи заокупљени послом којим се баве и потребом да обеазбеде егзистенцију својој породици посвећују мало времена што уједно и утиче на васпитање.

– Деца умеју да буду окрутна, а савремено друштво релативизује такву окрутност. У фази смо да нормализујемо насиље и оно постаје друштвено прихватљиво. Ако се нешто десило данас онда то мора да се решава данас. Основна ћелија друшта је породица. Када је породица уништена као таква онда све пропада. Када будемо ударили о дно онда ћемо да схватимо да морамо да идемо горе. Ако родитељ не уради посао како треба онда су нам деца таква каква су. Због природе посла којим се баве, наставници су често изложени критици, док срж проблема није у школи него у основним вредностима, породици и систему. Сада се сусрећемо са последицама јер су деведесетих година урушени системи вредности – рекао је Александар Марков

– У образовном систему раде квалитетни људи мада има сигурно и изузетака. Потребно је анализирати и радити на томе да се поблољша квалитет. Министарство просвете планира да уведе просветног саветнике који би обилазили часове. Родитељски старешина мора да буде спона – рекао је Александар Марков.

Имамо и девојчице које се сада постају као дечаци. Туку своје вршњакиње, иду на спортове које презентују на врло груб начин над неком вршњакињом или вршњаком док их друга особа снима.

– Потпуно су нарушени системи вредности. Yоутубе је главна забава и што има већи број прегледа неки снимак деца која су га направила су интересантнија у друштву. Од Бранка Коцкице до Кије Коцкар негде смо силно погрешили као друштво. Пао је праг толеранције у друштву и постали смо насилно друштво, као у гладијаторској арени, сви гледају и навијају, а двоје се туку. Када дотакнемо потпуно дно и када се систем уруши онда ће се створити услови да се изгради нешто ново и квалитетно – закључио је Александар Марков.

– Ту је феномен који је поражавајући, та деца која то гледају без икаквог увида да они подржавају насиље не знају да то раде. Тог тренутака да их питате да ли су насилници, они ће рећи да нису. Немају увида да посматрањем једне такве ситуације постају саучесници. Неки се плаше, неки немају вештину и знање, неки заиста мисле да само што гледају ништа не раде. Има и онхи који не смеју да се супроставе јер не знају да ли ће бити одбачени – надовезала се др. Тања Ђурђевић.

Постоје љуиди који не желе да прихвате да је њихово дете проблематично и не желе да прихвате да дете врши насиље над другом децом.

– Постоје родитељи који не могу да схвате да им је дете проблематично. Сада имамо друге ситуације и помоћу других оружја се боримо против њих. Родитељи који су богати или су на положају имају децу којој се не може ништа и ту креће нека спонтана генеришућа дискриминација, али усађена. Ту постоје повластице, али имамо случајева где се деца и од богатих родитеља одбацују од стране вршњака. Некада се и таква деца нађу у дискриминацији и не могу да се снађу. Најгоре је по мом мишљењу када видите да су се родитељи институционализовали у образовани систем као трећи фактор и имају сувише велики утицај – истакла је Снежана Репац и додала.

– Моје дете је пролазило кроз емоцијонално злостављање у средини и повукла сам радикални потез. Ради се о томе да постоји једна врста слепила које није слепило само школске службе него целог система. Систем очекује да ће један стручни радник на 700 ђака подмирити све проблеме, који су на нивоу једног ученика. То не може и онда ће сваки дан да се обљављују овакве вести. Друга ствар да ли је то у домену људских могућности да се пропрати, то је немогуће. Онда имате реакцију родитеља, а на даље креће велика лавина – рекала је Снежана Репац.

Да ли деца постајун насилници када одрасту захваљујући родитељима који су малтретирали дате које није знало да је малтретирано зато што не зна за друфачије васпитавање колико утицаја имају васпитачице?

– Васпитаче не бих генерализовала, али негде стоји и то да стручњаци морају да иду на додатне едукације да имају супервизију. То је једна системска ствар и стручњаци морају да се обуче за рад и да се надограђују – рекла је др. Тања Ђурђевић и додала.

– Ми смо као друштво самим тим и као породица у транзицији између савременог и традиционалног и ту се наилази у ломове јер се не зна шта је шта. Неко подржава и не реагује ако види насиље, а неко реагује. Шта је ту добро, а шта не. Различите су вредности и верујем да ће тек генерација наше деце изградити неке нове односе и вредности. Потребно је што више знања и вештина. Говори се да интернет добар, он по природи ствари није лош, али детету треба ограничити време проведено испред компјутера. Три сата је довољно – истакла је др.Ђурђевић.

Често стручна лица која имају децу која су изложена вршњачком насиљу и поред стручности не знају како да одреагују у датој ситуацији.

– Ја сам покушавала на разне начине да комуницирам са дететом. Имала сам осећај да може да се минимизира проблем зато што сам психолог. Тај осећај ме прати од како је дете ушло у колектив. Нисам била виђена од стране свих тих колектива од којих је моје дете било виђено. Моје дете није имало ништа што има код куће мајку психолога и ја сам покушавала да разговарам и са наставницима, родитељима и учитељима и нисам видела да су препознали оно што ја јесам – рекла је Снежана Репац.

– Ја сам емоционално злостављање препознала код мог детета. Вршњачке групе су страшно јаке и ово је време где је могућа да се у дигиталним мережама стварају групице. Деца када уђу у систем једног вршњачког клана добијају потпуно другу свест. Деца на нижем узрасту не умеју да прекомпонују оно што су научили и да пренесу на групу. Једноставно њихов систем опажања је такав и када дође до хијерархије, од лидера од њега зависи каква ће бити судбина свих. Онда улазимо у врзино коло – истакла ја Снежана Репац.

Извор: Happy TV

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.

*

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.

Top