Форум београдских гимназија

Часови страних језика у подруму, хладне учионице, кабинет за биологију без воде, оронула фасада, покварене инсталације, трећина крова стара осам деценија, свакодневна су слика са којом се суочавају ђаци и професори врањске Гимназије „Бора Станковић”. За потпуну обнову школе потребно три милиона евра Уместо да врањска гимназија, у којој су учили и предавали Радоје Домановић, Јаша Продановић, Илија Вукићевић, Љубомир Давидовић, Бора Станковић, Јован Хаџи Васиљевић, Ћорђе Тасић буде својом историјом, али и изгледом, понос града, постала је запуштена руина у којој 865 ђака, међу којима 346 одликаша, уче у нехуманим условима. Због оскудице у простору, ђаци наставу похађају и у подруму, где је шест слабо осветљених, углавном хладних и тесних учионица, наспрам којих су тоалети. Због нехуманих услова, учионица број шест је већ дуже време закатанчена, а одају за језичке групе предмета гимназијалци у жаргону ословљавају „хашка”, као алузија на Хашки трибунал, јер их због услова подсећа на затвор. Учионица је мала, слабо осветљена, са решеткама на прозорима. Улаз у једну од учионица у подруму – Причамо о европским интеграцијама, а ђаци наставу похађају у подруму. Уче салонски језик у рупи, а 21. је век. Понижавајуће је за ове ђаке да језике и друге предмете изучавају у подруму. Школска зграда пропада, нико или мало ко да помогне – каже професорка француског језика и председник Школског одбора Љиљана Крстић. На културно-историјском споменику, први пут усељеном давне 1934. године, отпадају и делови фасаде. – Због небриге и финансијских проблема, гимназијска зграда препуштена је пропадању. Годинама су друге школе биле подстанари у Гимназији, а сада ученици Економске, Пољопривредне и Медицинске школе раде у новим зградама. Годинама смо упозоравали да је неопходна хитна обнова школске зграде, али је мало тога учињено. Конкурисали смо код НИП-а да за санацију оронуле фасаде добијемо 20 милиона динара, али је пројекат одбијен. Захваљујући помоћи локалне самоуправе од преко 13 милиона динара, промењено је две трећине крова. Потребно је још да се обезбеди око седам милиона за реконструкцију преосталог крова, који је прокишњавао јер није мењан од 1933. године. Пројекат реконструкције и доградње школске зграде урађен је још 1997. године – каже директор мр Драган Илић. Помоћница директора Весна Aрсић каже да школа 2011. слави јубиларних 130 година. И она истиче да су ђаци заслужили боље услове за живот и рад. – Школа је деценијама расадник талентованих и добрих ђака и време је да се и њима обезбеде нормални услови за рад. Због дотрајале и пропале столарије, у школи је хладно. Што пре треба променити електричну, водоводну и канализациону инсталацију. За све ово треба обезбедити око три милиона евра, а одакле паре – рекла је Aрсићева. Члан Ћачког парламента матурант Стефан Величковић каже да често негодују и ученици, јер немају елементарне услове за нормално праћење наставе, нарочито у кабинету за биологију, који нема воду. Музички кабинет има прастари раштимовани клавир, а пропала је и школска библиотека. Нарочито им тешко пада када наставу слушају у подруму. – Немогуће је у оваквим условима изводити савремену наставу. Немамо довољно учила, клупа, табли. Када одемо у подрум, као да смо осуђени. Услови су тешки, понижавајући. Ваљда ми ђаци елитне школе заслужујемо да нам се омогући да нормално пратимо наставу – прича матуранткиња Милица Стојменовић, председник Ћачког парламента.