Форум београдских гимназија

Чак половина ученика основних и средњих школа који су се определили за предмет веронаука тврди да се код њих нешто променило од када похађају верску наставу, а чак 97 одсто анкетираних има позитиван став према овом изборном предмету.  Јавност у Србији, баш као и ученици, и даље су подељени око предмета веронаука, али и грађанско васпитање, који су уведени у школски програм као факултативни предмет сада већ давне 2001. са демократским променама и владом премијера Зорана Ћинђића. Већ наредне године оба предмета су добила статус обавезног изборног предмета. О потреби и страховима увођења ових предмета у наставни програм речено је готово све протеклих година. Према резултатима истраживања које је марта прошле године урадила невладина организација Женске студије и истраживања из Новог Сада, уџбеници веронауке у основним и средњим школама у Србији не промовишу међурелигијски дијалог, већ додатно доприносе удаљавању припадника различитих верских заједница. Како се наводи, сви уџбеници – православни, католички и исламски, написани су тако да учвршћују патријархални модел понашања. Међутим, аутори православног и католичког уџбеника веронауке одбацили су ове наводе уз образложење да је њихов циљ да деца упознају основе сопствене вере и да помињање разлика међу црквама није извор сукоба међу ученицима различитих вероисповести. Критике су тада одбацили и из Министарства просвете. Ипак, чињеница је да и даље није урађена анализа наставног плана и програма и прилагођености уџбеника узрасту ученика. Оно што је неспорно, како 2001. тако и данас, јесте позитиван став и ученика, и родитеља према овим предметима. Као позитивне стране ђаци наводе да су на часовима грађанског васпитања највише научили о дечјим правима, правима и обавезама у школи, али и о значају поштовања закона. Чак 37 ученика који похађају веронауку кажу да су постали боље особе и да више слушају родитеље. Свакако да је велики добитак то што већина ученика тврди да их наставници на овим часовима подстичу да кажу сопствено мишљење, што баш и није одлика образовног система у Србији последњих деценија. Да ли ћемо кроз грађанско и верско образовање у будућности добити боље и пристојније људе или нове гневне и острашћене националисте? Модел понашања у Србији последњих 20 година је јасно показао у којем правцу ово друштво иде и у којем ће по свему судећи ићи. Ту не помажу ни грађанско васпитање, нити веронаука.