Home >> Друштво >> Велики брат и робоворкери против радника и синдиката
Велики брат и робоворкери против радника и синдиката

На студијском боравку у Немачкој представници српских репрезентативних синдиката прошли “антидигиталну школу”

Велики брат и робоворкери против радника и синдиката

У Немачкој се увелико разрађују стратегије и процедуре за промене које доносе следеће деценије, јер овдашње синдикате и представнике радника у саветима запослених веома забрињавају тенденције у примени нових ИТ технологија и дигитализације у реалном сектору, јавним предузећима и у сфери услуга.

Наиме, ако се у овдашњим фабрикама инсталира још више робота него сада, који нпр. у ауто-индустрији коштају само 35.000 евра, а радник исту фирму кошта годишње 60.000 евра, јасно је да ће, хтели – не хтели, нестати многа традиционална радна места. Радничке организације и странку која их подржава, Социјалдемократску партију (СПД), још више плаши дигитални “Велики брат” у области надзора и контроле радника, па се максимално труде да предлозима закона и нових прописа ограниче орвеловске тенденције, али са поруком да не желе да успоре развој који умногоме зависи од примене дигитализације.

– У сфери рада, надзор и контрола су одавно превазишли узор из Орвелове “1984”, а ту је најважније како се према томе односе друштво и држава, рекао је српским синдикалцима у Лајпцигу Холгер Ман (СПД), посланик парламента савезне покрајине Саксонија и потпредседник одбора за дигитализацију. – Ове промене узроковале су читав низ правних питања и контролних процедура које се морају применити и хитно уводити у праксу. Наравно, од демократског капацитета и јавног мњења у свакој држави зависи и ниво заштите и супервизије “контролора” и оних технологија које угрожавају сферу рада и сваког појединца у време четврте технолошке револуције, коју ми овде називамо “Индустрија 4.0”.

Врли нови свет

Због тога су немачки кровни синдикат ДГБ, као и његове чланице, попут најбројнијих ИГ метал и Вер.ди спремили своју контрастратегију “Рад 4.0” и уз подршку СПД сачинили Белу књигу коју заправо чине дилеме, одговори и предлози за превазилажење насталих и очекиваних проблема.

– У Немачкој ће према анализама једне познате консултантске куће у следећих десет година бити угрожено осам милиона радних места. То подразумева не само отказе, већ и неопходну преквалификацију и флексибилизацију радних времена. Практично, по тим анализама свако четврто стално радно место у нашој земљи је у тој “дигиталној” опасности, каже Волфганг Лутербах из председништва ДГБ-а.

Према његовом мишљењу, највише ће бити угрожени радници у аутомобилској индустрији, затим у управљању и менаџменту, саобраћају и трговини, као и у грађевинарству, а уколико се остваре најцрње прогнозе да нестане тих осам милиона радних места, то ће државу коштати око 80 милијарди евра које ће морати да иду у социјална давања, и што је још горе, државна каса ће бити празнија за читавих 170 милијарди евра због мање пореза и давања од плата. Оптимистичкије прогнозе да ће се надоместити већи број радних места, пре свега доквалификацијом и новим занимањима, могу од се остваре једино ако држава, синдикати и образовни систем успеју да прате нову технолошку револуцију и ако се коначно почне спроводити у дело нека врста опорезивања за увођење робота и дигиталних платформи које послодавцима доносе екстрапрофит.

У супротном и радници ће постепено постајати носиоци дигиталних платформи, а тај “Врли нови свет” већ се наслућује. Тако је, на пример, недавно четрдесетак радника у једној компанији пристало да им уграде поткожне информатичке чипове, а ако се тако настави, можда их ускоро нико неће ни питати да ли су спремни да буду добровољни “робоворкери”, већ ће то бити уговорна обавеза. Наиме, у Немачкој иначе веома строг Закон о заштити личних података се не примењују у сфери радних односа, па ће синдикати и друштво морати да притисну доносиоце политичких одлука да донесу посебан закон, а на глобалном нивоу Међународна организација рада (МОР) се прихватила Миленијумске иницијативе у радним односима, која би требало да понуди основе и смернице за нове изазове.

Иако немачки синдикалне вође и активисти знају да код њих у буџетима на свим нивоима власти има суфицита, питање је како тај новац треба употребити или га још обогатити поменутим роботско-дигиталним порезом. Да ли је и колико упутно мењати образовни систем, да ли ће преквалификацијама и радом од куће бити могуће некако надоместити изгубљена радна места, хоће ли и колико нови послови бити дехуманизовани, и колико у свему томе могу одговорити савети запослених када се буду правили нови колективни уговори?

Између дигиталног чекића и наковња

По мишљењу Бернда Гинтера, председника лајпцишког одбора ДГБ-а, основно је да у свему томе буде у центру пажње човек, а на синдикатима и члановима савета запослених у фирмама и институцијама је велика одговорност, па би у том смислу и српске колеге требало већ да се ухвате укоштац са новим технолошко-радним изазовима. Јер иновације саме по себи нису ни лоше ни добре, већ им конотацију даје заједница кроз њихову примену, контролу негативних ефеката и кроз нови систем колективних уговора. 

Пример таквог односа већ су искусили запослени у БМW-у, односно у његовој најмодернијој фабрици близу Лајпцига, где се производе и модели са погоном на електричне батерије. Савет запослених у фабрици чине 33 чланова и заступају више од 5.500 радника. Почев од 2004, иако је компанија овде подигла погон и због очекиваних нижих трошкова рада, савет се борио и издејствовао да се и у најисточнијој филијали усвоје колективни уговори као на нивоу целе земље. Касније је на офанзиву “рада на лизинг” преко агенција одговорено “контраофанзивом” – да радни сати буду плаћани барем приближно исто, што је и достигнуто. С друге стране, савезна влада је после притисака синдиката пристала да се овакав вид радног ангажовања ограничи на 18 месеци, па је скоро 2.000 лизинг радника запослено за стално.

– Сада је највећи проблем тај да се због најновијих аутоматизација за нове моделе смањује потреба за више стотина радника, каже Јенс Келер, председник савета запослених у лајпцишком БМW-у. – На нивоу савета запослених компаније и у ИГ металу смо се договорили да се спроведе притисак да се изгубљена радна места надоместе на другим позицијама, али докле ће тако моћи није познато. Не желимо да фирма изгуби тржишну и технолошку утакмицу, јер смо свесни да ће тако бити још више отказа, па се трудимо да кроз разумне компромисе извојујемо ову борбу, пре свега у области доквалификација и преквалификација и измена у дуалном систему образовања.

И док су радници у аутомобилској индустрији огуглали у борби за своја рана места која већ пар деценија угрожавају роботи и нови начини производње, запослени у јавним делатностима, као што је то случај у здравству, имају другачији проблем. Наиме, овде је у тој области константни мањак радне снаге, поготово средњег и нижег нивоа, па ИТ и дигитализација служи пре свега да се рад учини ефикаснијим, бржим и квалитетнијим. 

Без „шпијунирања“

– Да неговатеље и медицинске техничаре не могу да замене аутомати, то је још дуго сигурно, али постоји читав низ процедура и делатности у којима се успешно мења људска радна снага и памет, каже шеф ИТ тима у клиници Свети Георг у Лајпцигу. – Примењујемо јединствени софтверско-апликациони систем којим се избегава брдо папирологије, а истовремено се све што се уради на клиници максимално брзо размењује и меморише, тако да се прегледи и терапије много боље заказују и спроводе. Тим од 27 чланова брине о том систему који покрива рад 1.900 лекара и неговатеља, али и о значајној логистици попут транспорта. Наравно, при свему томе морамо да пазимо на строго законодавство када је реч о заштити личних података.

Овај стручњак илуструје нове могућности мобилном платформом за визиту болесницима, која практично преполовљује активности лекара у овом делу посла. То се чини и системом прегледа разних снимака, у којем лекари не морају да куцају своје коначне и допунске налазе, нити да ангажују секретарице, већ се све то лепо диктирањем преноси у дигитално-словни запис и затим прослеђује и похрањује где треба.

Лајпцишки јавни саобраћај је тек пред изазовима ове врсте, јер се у овом граду који има највећи прираштај становништва у Немачкој мора појачати јавни транспорт, а опет имају проблем са недостајућом радном снагом. У овом предузећу су због тога решили да свим возачима доделе таблет рачунаре и да их повежу у систем са диспечерским центром, чиме се такође избегава папирологија и доприноси ефикасности. Занимљиво је да су запослени добили могућност да ове уређаје носе кући, а управа ван радног времена нема могућност контроле и “шпијунирања”, чега се овде синдикати ужасавају, па је савет запослених у предузећу инсистирао на томе. 

Детаљно, ефикасно и занимљиво

Студијски боравак у Берлину и Лајпцигу, који је било организован у правом немачком маниру, детаљно и ефикасно, али и веома занимљиво, не би био ни близу успешан да није било Бојана Лађевца, координатора за рад са синдикатима београдског ФЕС-а, и Бернда Гинтера, врхунског домаћина, саветника и синдикалног консултанта, иначе председника ДГБ у Лајпцигу. Њему и српским синдикалцима су помогли још и Маркус Шлимбах, потпредседник истог тела, Ерик Волф и Инес Кухе, секретари. Београдску делегацију чинили су Драган Тодоровић, Светлана Манчић и Драгана Петковић Гајић из Самосталног синдиката Србије, као и Александар Тодић, Марија Мартинић и Весна Бајић из УГС “Независност”. Преводитељка Ивана Антић је бриљирала у преводу, тако да су и немачки партнери били задивљени.

Вештачка интелигенција и људска права

Није наодмет подсетити да је пре појаве Индустрије 4.0 (коју карактеришу све већи уплив дигитализације и њених платформи, вештачка интелигенција и смарт производња) владала “роботичка револуција” и аутоматизација настала крајем шездесетих година прошлог века. Пре ње се готово стотину година као велики технолошки преокрет карактерисала серијска производња на траци, а још један век раније механизација настала после проналаска парне машине. Рад, организација рада и радни односи, па са тим и радничка и синдикална права, увек су били повезани са овим променама, али како се оне све више убрзавају, па су сада синдиката пред великим изазовом и морају хитро да делују, како рече наш саговорник Волфганг Лутербах, увек са циљем да машина и рачунари не смеју да буду испред човека и његових права.

Мукотрпно до Беле књиге

Како је изгледао рад синдиката на овој теми уз подршку СПД и фондације Фридрих Еберт, у Берлину су говориле Штефани Мозер, референткиња за синдикате ФЕС-а, и Хенрике Алендорф, задужена за Србију и Црну Гору. Према анкетама, тренутно 30 одсто радника сматра да су њихова радна места у приличној мери угрожена новим технолошким трендовима и због тога је покренут процес дијалога и трипартитних преговора да радничке организације и партије које их подржавају одговоре својом концепцијом “Рад 4.0”.

Због различитих мишљења и могућих стратегија почео је рад на “Белој књизи” о томе још 2015. године и окончан је крајем 2016. У овом спису је наведена кључна тачка о којој постоје неспоразуми – да се чак 50 одсто радних места губи следећих 10-20 година – али се наводе и друге пројекције. Међутим каже се и то да би се за свако радно место којем прети гашење морало одговорити усавршавањем и дошколовањем, како се то не би десило, затим да се уведе осигурање за такву појаву нове незапослености, да се у случају флексибилизације радног времена о томе прво питају радници и њихови представници, да се након ангажовања с пола радног времена, поготово жена омогући каснији пуни радни однос, и да се морају закључивати нови тарифни уговори. Веома је важна и порука да се мора онемогућити даља прекаризација радништва, а све то наравно није могуће постићи без саодлучивања и трипартитних преговора, што је показао и рад на овој књизи “дилема и могућих решења”. 

(Данас)

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

*

Top