Home >> Образовање,Реформа >> Укинути понављање

„Политика“:

 

Стручњаци предлажу укидање понављања разреда

 

За пројекат проф. др Мирослава Куке о реформи српског образовања, недавно представљен у Албанији, заинтересовани и Американци, и Руси и Кинези

Укидање понављања разреда, као један од могућих путева реформе нашег образовног система, један је од предлога које је у више од 50 земаља широм света представио проф. др Мирослав Кука, предавач на Високој школи за васпитаче у Алексинцу и Педагошком факултету у Битољу.

Иако је његов пројекат „Редефинисаност структуре образовног система Србије” преведен на неколико језика, представљен од Тајланда и Нигерије до Италије, Шпаније и Велике Британије, у Србији је прошао без реакција просветних власти. Ово је уједно и најмасовније организовано истраживање у области образовања последњих година, тврди др Кука.

– Последњи скуп на којем сам говорио о српском образовању био је недавно, на универзитету у Албанији. Рад је објављен и у најтиражнијем међународном америчко-кинеском образовном часопису, и то бесплатно, на њихов позив, као и у Русији. С друге стране, послао сам пет примерака у Министарство просвете, исти материјал упутио сам и на 37 адреса учитељских факултета, високих школа за васпитаче и катедри за педагогију филозофских факултета и до данас нисам добио ниједан одговор – прича др Кука.

Додаје да смо преплављени препорукама које долазе из страних земаља и од страних експерата, а да су ретки аутори који раде обрнуто и своје резултате и идеје препоручују страним васпитно-образовним системима.

А да ово није предлог једног човека, сведочи и податак да је у израду овог рада било укључено више од 80 људи из просвете и, што је најважније, практичара с терена – васпитача у вртићима, наставника у школама и то из целе Србије и земаља региона. Они су током шест-седам месеци давали сугестије, а коначни облик текста настао је уз помоћ професора Ксеније Јовановић и Јове Талевског.

Шта је то што пракса предлаже и што је било интересантно свету?

У првом циклусу учења, предшколском, децу би требало учити друштвеним вештинама, развијати „колективни дух”, стављати акценат на физички развој и научити основне елементе читања, писања и рачунања. У нижим разредима основне школе сувишни су изборни предмети, сматра наш саговорник.

Након шестог разреда предвиђено је полагање обавезног теста опште информисаности и интелектуалних способности, чији би резултати, заједно с подацима из упитника који попуњава одељенски старешина, били основ за формирање нових одељења у седмом разреду.

У наставу новоформираних одељења (разреда), поред обавезних и базичних предмета, уводе се изборни и факултативни предмети, које бира ученик а не родитељи.

Највећа новина коју предлаже јесте да се укине понављање разреда и то као стимулативна мера. Идеја је да у средњој школи ученици с недовољним оценама прелазе у наредни разред, међутим, ако су у основној више пута имали закључене јединице, не би могли да догурају даље од обавезног, првог разреда средње. Када дете са закљученом јединицом пређе у наредни разред, морало би да слуша и 50 одсто наставе спорног предмета из разреда у коме му је закључена јединица.

Ученицима који су регуларно (без превођења) завршили осми разред, као и по постојећој структури образовања, следи полагање тестова из српског језика, математике и теста опште информисаности, што представља пријемни испит за упис у једну од претходно назначених средњих школа.

 

Кризни период у петом разреду

 

Колико је проблем „понављача” појава којој се не придаје велики значај, говори и податак да је прво велико истраживање на ту тему урађено 2011. године и то после 30 година „празнине у литератури”, захваљујући истраживачу Душици Малинић из Института за педагошка истраживања. Резултати су показали да је међу популацијом неуспешних ђака више дечака него девојчица, да је кризни период у петом и шестом разреду и да највише понављача има у машинској и струци обраде метала, а најмање у природно-математичкој струци. Они углавном долазе из сиромашних породица у којима је више од троје деце. Просветне власти процењују да сваке године на поправни иде око 20.000 деце.

Сандра Гуцијан
објављено: 27.03.2014.

One Comment

  1. Jelena каже:

    Moja baka nije zavrsila srednju skolu (uciteljsku upisanu na pritisak oca), pala je treci razred i tada je napustila. Kaze tada je nedovoljna ocena bila 2, 3 je bila prolazna! Posle se priucila knjigovodstvu i to radila ceozivot, stigla je do kontiste i nije imala ambicija za dalje. Kada je otisla u penziju honorarno je pamagala racunovodje na dvatri mesta jer je bila poznata kao jedna od najboljih u svojoj struci na tom nivou.
    Moj suprug je prvi kompijuter dobi sa 4 godine, u Srbiji su racunari paostali „normalan stvar“ jedno 20 godina posle toga ako ne i malo vise. On kaze da te prveigrica i mnoge posle do skoro imale su GAME OVER! To je znacilo da nisi uspeo i da moras ispocetka, uz to su bile edukativne, mastovite i terale na razmisljanje kao bi se doslo do cilja. Danas vecina decijih igara, ustvari meni se cini sve (jer sada moj sin igra sa 7 goina, ranijemu nisam ni davala racunar), nemaju kraj.Ima lepih logickih i edukativnih igara, uceih brojeve, slova, gramatiku, delove tela do sitnih detalja ,(kojih se nija neseam, a ucila sam ih 8 osnovne), ali sve po principu POGADJAS DOK NE POGODIS, pa tako dete i ako igrica na prvi pogled deluje korisno, zapravo moze da ej igra i nikad nista ne nauci, vectako klikce s mozgom na pasi dok nepogodi resenje.
    Eto isto mislim i o tom neponavljanju razreda. Mere koje trebada se preduzmu da deca iz siromasnih porodica sa vise dece itd. itd. grupa koja je najpogodjenija ovim, nebi ponavljala treba da budu sistematske, jos od vrtica, na mnogo nivoa, jer je to vecim delomsocijalni problem a ne problem inteligencije. A najlkse je progledati krozprste, pa ko ce se tu onda truditi. Disciplina se uci, i mnogi je nenauce ceo zivot jer da je nauce svi bi smo bili mnogo uspesniji. Zato nagrade i kazne jesu tu da poguraju kada sami ne istrajemo. Ali cilj velikih jeste da svi budemo glupaviji a ne vredniji i pametniji.

Top