Форум београдских гимназија

(маj  2009)
Аутор: УСПРС

Национални просветни савет (НПС) усвојиће на наредној седници стандарде знања за крај основног образовања, који ће бити основ за израду нових наставних планова и програма и припрему завршног испита, најавила је  председница НПС-а Десанка Радуновић. Она објашњава да стандарди дефинишу минимум који ученик треба да зна на крају одређеног циклуса образовања и да, упркос примедби одређених стручних кругова да су прениско постављени, одсликавају реално стање просветног система.

- Чека нас озбиљан и надам се не дуготрајан посао, јер је промене потребно извршити што пре. Желимо да акценат буде на квалитету, а не на квантитету. Саставни део тих промена биће у вези и са наставницима, у смислу промене начина предавања и већег броја практичних примера у структури наставе. Хоћемо да унапређујемо и промовишемо функционалну писменост, да ученици разумеју оно што наставници предају и да оно што су научили могу да примене у животу. То није брз посао – истакао је  министар просвете Жарко Обрадовић.
Ана Пешикан, са Института за психологију Филозофског факултета, указује да су се све претходне реформе образовања сводиле на „сецкање маказама планова и програма, али да суштински нису задирале у систем образовања“.
- Када се праве промене програма, за наш систем је од суштинске важности да се запитамо зашто се на одређеном нивоу учи одређени садржај и какве ефекте то треба да има на образовање ученика. Стандарди знања су велики и пипав посао и не значи да ће у првом потезу они бити добри. Кад гледате из стручног угла чини вам се да неке задатке мора да зна свако ко изађе из основне школе, али на тестирању мали проценат ученика успе да их реши. Морате, дакле, да правите реалну реформу. Чини ми се да би се пре стандарда морало озбиљно разговарати о циљевима образовања. То није питање за родитеље и образовне стручњаке, већза сваког грађанина ове земље – истиче Пешикан.
Стручна јавност различито оцењује ефекте досадашњих промена у образовању. Упркос тврдњама претходне просветне власти да је у наставним програмима од првог до шестог разреда значајно растерећено градиво, да су садржаји осавремењени и да има више практичне наставе, просветни радници указују да су наши ђаци и даље преоптерећени.
- Градиво јесте растерећено, али су уведени нови предмети, тако да се дошло на исто. У седмом и осмом разреду има и по седам часова дневно, што је изузетно напорно за децу тог узраста. И прваци имају по пет часова у току недеље, што је много. Програме би требало прилагодити свакодневици, јер се у школи учи много ствари које се не могу применити у животу. Потребно је улагати у наставна средства, да би ђаци могли да праве експерименте, да истражују. Велики број деце је неписмен, они своја размишљања и изражавање прилагођавају нивоу смс порука – истиче Горан Вилотијевић, директор ОШ „БановићСтрахиња“.
Потпредседница Савеза учитеља Србије Наташа Николић-Гајићкаже  да се то удружење залаже за смањење броја предмета и ревизију наставних програма и да би полазна основа за то требало да буде усвајање стандарда знања. На питање колико успех реформе зависи од начина рада у учионици, она тврди да већина учитеља примењује различите методе рада.
- Ниједна реформа не може да направи чудо, ако наставник није спреман да учествује. Учитељи су имали више методике и праксе током студија, за разлику од предметних наставника. Постоји велики број семинара за стручно усавршавање наставника, којима се тај недостатак може исправити. Питање је да ли школа шаље наставнике само да би прикупили потребан број сати стручног усавршавања или да нешто науче. Треба увести платне разреде и наставницима који добро раде дати већу плату – каже Вилотијевић.
На питање како натерати наставнике да промене начин рада, Ана Пешикан узвраћа контрапитањем – шта у систему тера наставнике да тако раде.
- Мањи број људи ради одлично, упркос томе што их нико не награђује и похваљује, зарад личне сатисфакције, један број отаљава свој посао, али највећи проценат ради према ономе што се од њих тражи. Због тога је веома важна порука који образовни систем шаље – да ли проверава само да ли је наставник уписао час на предвиђено место или шта је исход његовог часа, да ли су деца нешто запамтила, какав су модел рада усвојила… То нам системски недостаје. Поставља се такође озбиљно питање концепта иницијалног образовања наставника и стручног усавршавања – истиче Пешикан.