Home >> Образовање >> Српској науци 28 милионa из европске касе

  • Форум
  • Коментари су искључени на Српској науци 28 милионa из европске касе
Српској науци 28 милионa из европске касе

 

Око 100 пројеката из Србије добиће значајна средства из програма за финансирање истраживања „Хоризонт 2020“. Највише евра за радове из области информационих технологија, биомедицине, хране…

ВИШЕ од сто српских научних пројеката успело је у жестокој конкуренцији да се избори за новац и да постане део „Хоризонта 2020“, оквирног програма Европске уније за финансирање истраживања и развоја до 2020. године. Од 2014. године успели су из европске касе да обезбеде око 28 милиона евра, а очекује се да у наредне четири и по године буду још успешнији.

Српски истраживачи, универзитети, институти и мала и средња предузећа предлагали су пројекте самостално или као део великих међународних конзорцијума. Најуспешнији су били у области информационо-комуникационих технологија, биомедицине, хране, пољопривреде, заштите животне средине, транспорта… Успех је утолико већи што Србија није чланица ЕУ, а постиже напредак већи и од неких држава чланица.

– Од 1.084 пријављена пројекта, одобрено је око десет одсто. Иако на први поглед делује скромно, то је велики успех, јер је и на нивоу чланица ЕУ успешност нешто већа од 11 процената – објашњава за „Новости“ проф. др Виктор Недовић, помоћник министра просвете, науке и технолошког развоја, задужен за међународну сарадњу и европске интеграције. – У односу на претходни оквирни програм (ФП7), који је трајао од 2007. до 2014. године, према појединим показатељима смо значајно напредовали, за разлику од неких других држава које нису чланице ЕУ, попут Швајцарске, Норвешке, Турске, Израела и Исланда, где индикатори показују стагнацију или тренд опадања.

„Хоризонт 2020“ има буџет од око 80 милијарди евра, за финансирање истраживања у европском научном простору, а подељен је у три програма, изузетност у науци, лидерство у индустрији и друштвени изазови. Први је намењен научној елити, за истраживања која померају границе људског сазнања.

 

nauka2

Проф. др Софија Стефановић са својим пројектом „Birth“

 

Управо ту је један српски тим, са проф. др Софијом Стефановић на челу, о чему су „Новости“ већ писале. Њој и њеном тиму из Лабораторије за биоархеологију са Филозофског факултета Универзитета у Београду одобрено је финансирање пројекта „Birth“, у оквиру кога треба да, на основу остатака зуба жена из неолита, истраже колико деце су рађале и како је дошло до пораста популације у том периоду. Овај тим једини је српски у групи оних од којих се очекује да померају границе у истраживању и науци, а највише наших је одобрено у трећој категорији – друштвени изазови, који треба да произведу конкретна решења и производе за унапређење свакодневног живота.

nauka3Ту је међу најуспешнијима Сава Маринковић и његово предузеће „Myskin“. О Маринковићу и његовом првом производу „телескину“, за рано откривање меланома, „Новости“ су писале још пре шест година, када се вратио из Америке, где је дипломирао на Харварду, и у Србији започео сопствени посао. Сада је уређајем који развија за истраживање акни успео да прође до трећег, последњег нивоа оцењивања у оквиру „Хоризонта 2020“, а његов пројекат да постане један од најуспешнијих из Србије.

– У првом кругу добили смо 50.000 евра за почетна истраживања. Средства у другом кругу су знатно већа и довољна су за завршетак истраживања, клиничких студија и припрему производа за комерцијалну употребу – објашњава Маринковић. – Реч је о уређају који детаљно „скенира“ акне и помаже лекарима да, на основу прецизног снимка, успоставе дијагнозу за сваког пацијента. Клиничке студије радиће најбољи дерматолози на две веома угледне клинике – у Немачкој и Енглеској.

 

Иако није у ЕУ, Србија успешнија од многих држава чланица

nauka4

 

Професор Недовић напомиње да Министарство просвете, науке и технолошког развоја пружа снажну подршку свим институцијама у Србији. Каже да се ради и на јачању мреже националних контакт-особа и експерата који могу да помогну у комуникацији са Бриселом и лобирању за пројекте из Србије.

 

ПРЕДВОДИМО МЕЂУНАРОДНЕ КОНЗОРЦИЈУМЕ

 

nauka5КАКО објашњава проф. Недовић, има и неколико пројеката у којима српски тимови предводе међународне конзорцијуме. На челу једног од њих је проф. др Горан Стојановић, са Факултета техничких наука Универзитета у Новом Саду. Његов тим развија електронски уређај који ће на оптималан начин да испоручује лек одраслима и деци оболелој од леукемије. Намера је да терапија буде персонализована и да протокол за сваку особу буде различит, што би смањило стопу смртности.

– Веома је успешна и група „Биосенсе“ Института из Новог Сада, која је такође потекла са Факултета техничких наука. Уколико прођу другу фазу „ТИМИНГА“, то би могао да буде наш највећи пројекат у „Хоризонту 2020“ – објашњава Недовић.

 

УЧЕСТВУЈУ И ЕЛЕКТРАНЕ

 

У ПРОЈЕКТИМА чији је циљ унапређење свакодневног живота учествују и неке ненаучне институције из Србије. Једна од њих је Нафтна индустрија Србије. На тој листи је и Републички хидрометеоролошки завод Србије, Стална конференција градова и општина, као и Удружење за помоћ особама са аутизмом, док Београдске електране учествују у делу програма „лидерство у индустрији“.

(„Новости“)

Top