Home >> Друштво >> Србија је претпоследња по капацитету за задржавање талената

  • Коментари су искључени на Србија је претпоследња по капацитету за задржавање талената
Србија је претпоследња по капацитету за задржавање талената

По одливу мозгова налазимо се на 137. позицији

Поред бројних сајмова запошљавања, програма пракси и сличних понуда које покрећу локалне самоуправе, као и обраћања наших званичника и представника власти јавности са јасним и недвосмисленим ставом да је потребно спречити масовни одлазак младих људи из Србије, најновији извештај Светског економског фоума (2016-2017) показује да је Србија по оба индикатора за „одлив мозгова“, а то су „капацитет за задржавање талената“ и „капацитет за привлачење талената“, на 137. позицији од укупно 138 земаља које су обухваћене Извештајем.

Посебно је забрињавајуће то што, у све већој мери, одлазе млади људи који су у образовању и раду постигли изванредне резултате, сматра Владимир Гречић, стручњак за добровољне миграције.

– Добитницима награда на међународним такмичењима, мултинационалне компаније, елитни универзитети или други актери за врбовање нуде стипендије и обећавају сигурно запослење по успешном завршетку школовања у најразвијенијим земљама – објашњава Гречић за наш лист.

Како би се позабавила овим проблемом, Влада Србије је 26. децембра 2016. године формирала Савет за популациону политику, са премијером Александром Вучићем на челу, а у чијем саставу су представници свих институција и министарстава који се баве или могу допринети решавању демографских питања.

И поред свих мера и стратегија које држава доноси за контролу тренда емиграције, ова појава, према речима Гречића, може се посматрати као барометар успеха или неуспеха националне стратегије привредног развоја.

– Масовни одлазак младих, особито талената, представља знак да држава не поседује одговарајућу стратегију развоја сопствене привреде и друштва или ако је поседује таква стратегија се не примењује. У случају Србије, капацитети за задржавање талената и капацитета за привлачење талената из иностранства су тако скромни да се на краћи рок не очекује битно смањење емиграционих склоности и де факто емиграције – истиче он.

Узрок овако незавидним бројкама, Гречић види првенствено у економским факторима, због тога наглашава да би носиоци јавних функција требало да утичу на подстицање развоја привреде која би талентованим и образованим људима понудила адекватан посао.

– Креатори и носиоци политика сносе велику одговорност када је реч о запошљавању младих. Не да запошљавају младе, што се често дешава са припадницима странака на власти, већ да створе инвестициони и сваки други амбијент који ће допринети отварању нових радних места и запошљавању; да обезбеде функционисање правне државе и примену стандарда које најразвијеније привреде користе.

Да не постоје мере које могу зауставити тренд исељавања, наводи Јелена Предојевић Деспић, научна сарадница Института за друштвене науке, али објашњава да је могуће применити мере којима би се створила добра основа за повратак младих и образованих људи у Србију.

– То је могућност да остваре своје пословне и животне амбиције у својој земљи. Наглашена емиграција могла би се ублажити препознавањем потреба младог становништва, пре свега убрзавањем економског развитка као основног предуслова за лакше запошљавање. Они треба да буду адекватно плаћени за свој посао а њихов напоран рад и допринос цењен од стране друштва – указује Предојевић Деспић.

Она упозорава да Србија мора многоструко више да уложи у образовање свог подмлатка уколико жели да обезбеди добру базу за даљи развитак земље.

– Усаглашавање образовног система (и средњошколског и високог образовања) са потребама на тржишту рада, омогућило би адекватније запошљавање младих људи у односу на њихово образовање, што би допринело њиховој доброј интегрисаности и у економском и у социјалном смислу. То би значајно умањило њихова размишљања, планове и одлуке о одласку из земље – објашњава ова докторка демографских наука.

Демостатова трибина „Пасош или индекс“

Истраживачко-издавачки центар Демостат организује трибину под називом „Пасош или индекс – шта је на цени“ у петак од 15 сати на Факултету политичких наука. Трибина је замишљена као разговор међу представницима различитих друштвених структура о питању „одлива мозгова“ односно одласку младих из Србије. Међу учесницима наћи ће се и делегант Министарства омладине и спорта, Милан Крстић, асистент на Факултету политичких наука, Душан Јовчић, учесник „Wорк анд Травел“ програма за размену студената као и представници студентских организација.

(Данас)

Top