Форум београдских гимназија

Иако се ове године уписи у средње школе организују по последњи пут, као и сваке године, поставља се једно веома важно питање.. Наиме, Републичка уписна комисија (РУК) је донела одлуке исте као  прошлегодине, али овога пута наводећи као разлог да су донете   у складу са „условима економске кризе“ и „у складу сарасположивим средствима за послове уписа“. Очигледно да Републичка комисија и њен председник Богољуб Лазаревић нису чули републичког премијера који је најавио да је Србија изашла из кризе. Оно што  није ни јасно је  на што ће се то утрошити „расположива средства за послове уписа“, ако ће сав посао бесплатно обавити наставници на терену.

По одлукама Републичке уписне комисије, која је добро плаћена за овај посао и где се надокнаде за послове  крећу и до око 1500 евра, наравно у динарској противвредности:
• неће бити надокнада за дежурства наставника,
• неће бити надокнада за прегледаче тестова,
• неће бити надокнада за комисије за жалбе, а
• неће се моћи ни наплаћивати ученицима (родитељима) било какве надокнаде за
трошкове пријемних и квалификационих испита.
При томе, све активности око реализације пријемних и квалификационих испита обавиће се у сагласности са календаром уписа који је усвојила Републичка уписна комисија..Сличан допис је потписао државни секретар Министарства просвете и када је на исти начин питање посла решено. При томе се врши правно насиље и уценама покушава натерати да ангажовани наставници бесплатно ураде нешто што је ван њиховог редовног 40-часовног времена. Или можда није? Наравно, у случају да је школа раније, у складу са годишњим програмом рада школе наставнику утврдила у 40-часовној недељној норми и посао око уписа.Познавајући ситуацију на терену, и способности и знања већине директора, ово вероватно није урађено.
У свим другим случајевима наставнике је могуће приволети на овај посао на начин да им директор изда решење о раду ван редовног 40-часовног радног времена и да то, наравно, плати,тим пре што Републичка уписна комисија и није могла доносити одлуке, већ само препоруке или мишљења, јер за то и нема законски основ који је дат министру просвете, а не и Комисији. Посебан је проблем што се приликом прегледа тестова и других послова који су за одређени број носиоца послова „екстериторијални“, појављују и путни трошкови и дневнице, које по овим одлукама се не би плаћале, већ би ти наставници били додатно „кажњени“, те би морали о свом „руву и круву“ обавити овај посао, додуше и последњи пут. Међутим, остаје непријатан утисак небриге, попут оне кад се ради о трошковима школских такмичења, а и неких других активности у школама, јер је немогуће све послове пребацити на мању групу појединаца и то бесплатно, а да при томе, на другој страни „расположива средства за послове уписа“ потроши сама Републичка уписна  комисија, уместо да се плате они који посао, у суштини, и изнесу.
Унија ће својим члановима који буду у позицији да им је повређено право из рада, у смислу неисплаћивања припадајућих принадлежности, пружити стручну помоћ, како би остварили своје право, дубоко свестан да то и неће бити лако, јер је „у празној кући тешко бити домаћин“. Међутим, оно што наставнике највише иритира је неправда, јер ако нема за једне, како то може бити, и то обилато, за оне који су „ближе ватри“ има.