Home >> ФБГ акције >> Скупштина ФБГ: СРПС, СПРВ, „Независност“

Слободан Брајковић, председник Синдиката радника у просвети Србије:

Желим све да вас поздравим испред Синдиката радника просвете Србије, а посебно колеге из Обреновачке гимназије. Београдске гимназије су нам свима дале лекцију како синдикати треба да раде, први су ту да подрже захтеве просветних радника. Што се тиче синдиката  синдикати сви учествовали су на оном прошлом штрајку, где нисмо ништа урадили, где је Влада хтела да каже да образовање није на лествици на којој они хоће. Влада жели мирне синдикате, којима ће моћи да манипулише, то су показали увођењем ових коефицијената, како би се огрганима јавне управе повећале плате за 30%., а образовању нису подигнуте плате уопште. Наше плате су сад најниже од свих јавних служби не територији  Србије. Са повећањем евра оне све више падају, сада је просечна плата око 350 евра. Ако овако наставимо професори ће за неколико година доћи на минималац. Шта треба да радимо? Сви синдикати, на неки начин, треба да се уједине. Треба да кажемо власти да треба да обрати пажњу на образовање, то је једини начин да се организујемо и преговарамо и да нешто урадимо. Када следећи пут идемо у неке штрајкове, представник синдиката треба добро да размисли кад треба да поведе људе у штрајк. Ми смо у онај штрајк повели људе у јако лоше време, прво смо чекали да се донесе буџет, па смо дошли двадесет осмог и онда је ММФ на неки начин ограничио плате. Тада смо ми некако изморили наше чланство и структуру за два месеца и двадесет дана.  Оно није криво него ми смо криви, што нисмо покернули штрајк у септембру – октобру када је и здравство кренуло и они су и добили повећање 30%, полиција је добила 30%. Ми не можемо да добијемо ништа од кад смо покренули штрајк и ту не треба да сносе одговорност синдикати и представници синдикати и синдикалци, него руководиоци синдиката.

Ивана Бошњак, потпредседник Синдиката СПРВ – Регија Зрењанин:

Без обзира на све да ли нам је штрајк успео или не, ми јесмо показали јединство у том штрајку, иако нам је тешко да се сетимо свих оних силних Главних одбора, које смо овде имали. За време штрајка ми јесмо показали јединство и да такво јединство можемо да наставимо и мислим да би нам то било врло потребно. Потребан нам је модернији облик сарадње у виду конфедерације или какве већ врсте сарадње и заједништва, где би свако могао да задржи своју аутономију, а да можемо ка оно шта нам је јако важно да наставимо заједно. Хвала.

Ружица Тодић, председник ГСПР Независност Београд:

Драге колеге, честитам вам данашњи дан, драго ми је што сам позвана. Овде сам као представник Гранског синдиката просветних радника Независност, истовремено сам представник Београда.Повереништво које припада и нашем синдикату је још у септембру иницирало нешто што се зове споразум о заједничком деловању свих синдиката, код којих је у интересу свих дешавања професионални статус и заштита свих других, па и материјалних права запослених у просвети. У вези са тим и колеги Сокићу је прослеђен предлог Споразума, који би био окосница окупљања свих на територији Београда. Та идеја је, на неки начин, прихваћена, јер већ данас постоји нека иницијатива и она ће се у догледно време и реализовати. Желим да вас подсетим да су запослени у предшколским установама, основним, средњим  и другим са територије Београда спремни да у свакој акцији, која се тиче остваривања права запослених, права ученика и заштите достојанства професије, ми смо на располагању  и да ћемо  заједнички учествовати у свим акцијама. Тренутно смо сви сведоци да све локалне управе немају исту потребу за свим акцијама у исто време и истим интензитетом. Само ћу вас накратко подсетити да постоји један период наше акције противљења због наметања Бус плус картица и неостваривање права оних других, који су такође поптисници нашег посебног колективног уговора и имао ситуацију да су нам чланови , у зависности од тога да ли су у основној или срењој школи или дому ученика дискриминисани или повлашћени. Па се колегама који раде у Дому даје право коришћења Закона о раду, те добијају трошкове превоза за долазак на посао, а нама се нека прича, не једам невешт, али врло перфидан начин намеће. Ми смо ту акцију покренули давно, ја сам то у име мојих колега учинила негде у новембру. Кренуло је са Драгицом Моро, тренутно се налази код Илићке. Хоћу да посетим да неке, чак и тако безазлене ствари ипак захтевају да заједнички делујемо и да завршимо то у ходу, да нам не буде, такозвани, синдикални циљ. Све најбоље у будућности и  та срадња ће се одвијати у позитивном раду.

Top