Home >> Друштво,Образовање >> Школујемо студенте за непостојећа звања

fakulteti

 

(„Политика“)

Кроз праве муке пролазе мастер професори предметне наставе, који по дипломирању не могу да се запосле ни у једној школи. – Сенат БУ тражио да се у Листу стручних, академских и научних назива уврсте 22 занимања, а претпоставља се да је неуписаних више од сто

 

Сенат Универзитета у Београду послао је Националном савету за високо образовање захтев да се са 22 занимања допуни Листа стручних, академских и научних назива. Проблем је што се после болоњске реформе на факултетима школују генерације студената које када дипломирају не могу нигде да се запосле, јер њихова звања не препознаје тржиште рада.

На овој листи се налазе мастер астрофизичар, мастер професор хемије, мастер фармацеутске медицине, доктор наука – биофизика, мастер професор предметне наставе… Ово је, међутим, само врх леденог брега, јер је једно истраживање на факултетима показало да се само на државним факултетима студенти школују за 136 занимања која не постоје у званичном шифарнику занимања.

Ни новинарима не успева да размрсе овај „болоњски чвор”, јер и нас, као и студенте који непрекидну пишу петиције, „шетају” на линији Министарство просвете – Комисија за акредитацију (КАПК) – Конференција универзитета Србије (КОНУС) – Национални савет за високо образовање (НСВО).

Србија још није добила нови Национални оквир квалификација (НОК), који „је у изради” већ неколико година, а сваки министар просвете помпезно најављује да ће ускоро бити готов. НОК је последњи пут рађен 1990. године и до данас Србија функционише са истим занимањима. Шифарник занимања који се тренутно користи у Националној служби за запошљавање датира из 1998. године.

На недавном округлом столу у Палати „Србија” на ову тему, министар Срђан Вербић је рекао да ће у наредних неколико месеци бити готов НОК, као и да су у израду укључене школе, привреда, Национална служба за запошљавање, ресорна министарства…

Ове најаве тешко да ће да задовоље дипломце који већ неколико година не могу ни да стану у ред Националне службе за запошљавање јер њихове дипломе не признаје држава која их је за то занимање школовала.

Иван Илић, који бије битку по административном лавиринту Србије у име студената и дипломаца програма „Образовање наставника предметне наставе” Филозофског факултета, подсећа да је „Стратегијом развоја образовања до 2020. године” предвиђена професионализација професије наставник. То конкретно значи прекид с праксом да у средњим стручним школама предају наставници који поседују само стручне компетенције, а не и наставничке. Примера ради, наставу у средњој економској школи обавља дипломирани економиста (који је по старом закону стекао диплому) или мастер економиста који је диплому стекао по новом.

– За потребе развоја наставничке квалификације развијен је ТЕМПУС пројекат Европске комисије у коме су учествовали сви државни факултети и све релевантне институције, од Министарства просвете, свих завода, НСВО и НПС. Као резултат тога сви универзитети су акредитовали студијске програме чији је излазни назив мастер професор предметне наставе или мастер професор стручних предмета. Пошто ови називи нису постојали на листи, КАПК је обавештавао факултете да захтев за уношење у листу треба да шаљу НСВО – објашњава за наш лист Илић.

Филозофски факултет је то и урадио 2013. године, али је одговорено „да не могу да допуњују листу милион пута”, као и да ће то бити исправљено када је објаве следећи пут. Међутим, када је листа објављена у децембру прошле године – овог назива опет није било.

НСВО је на крају „пресудио” да овом телу не могу да се обраћају појединачно факултети нити универзитети, већ да то морају да ураде универзитети преко Конференције универзитета Србије. Пошто ће у том случају процедура да траје најмање две, три године, како нам преносе студенти разговор са руководством БУ, Ректорат је одлучио да се Сенат директно обрати НСВО.

– Други проблем је што Министарство просвете неће ни да разматра назив мастер професор предметне наставе како би га уврстио у правилнике за рад у основним и средњим школама. Дакле, чак и да се назив нађе на листи, морају да се измене правилници по школама. Моја колегиница је конкурисала за посао у једној школи, директорка је тражила мишљење Министарства просвете, а они су јој одговорили негативно јез звања нема на листи – прича Иван Илић.

Овај момак је у Енглеској завршио студије, професор је енглеског језика и годинама ради обуку наставника за Британски савет.

– Желео сам додатно да се усавршавам и зато сам уписао мастер, иако су ми ово практично треће студије, јер сам у Енглеској завршио и последипломске. Школарина није мала, готово 250.000 динара – напомиње наш саговорник који припада трећој генерацији студената који се школују за занимање које практично не постоји. Он је покушао да на факултету добије списак свих студената који имају исти проблем, али није успео у томе, тако да је петицију која је прослеђена на све релевантне адресе потписало 48 његових колега, иако их има много више.

Top