Душан Теодоровић о Роберту Вералдију: Експерт на нивоу студента
Како пише Данас, Национални савет за високо образовање је у најновију Комисију за оцену истинитости тврдњи о плагијату делова докторске дисертације Синише Малог именовао господина Роберта Вералдија.
С обзиром да сам и сам један од оних који су указивали на плагијат кандидата Малог, потрудио сам се да сазнам ко је у академском свету господин Роберто Вералди. Роберто Вералди је доцент на Департману за пословну администрацију на италијанском Универзитету Г. д’Аннунзио у Пескари. Овај универзитет се не појављује на престижној листи The World University Rankings-Times Higher Education.
Такође се на Шангајској листи међу првих 500 универзитета налази и 16 италијанских универзитета, али не и универзитет Г. д’Аннунзио са кога долази доцент Вералди. Током 2012-2013 године господин Вералди је био предавач социологије на универзитету ЛУМСА у Палерму. Због читалаца Данаса који нису упућени у хијерархију универзитетских звања, желим да назначим да су, на свим светским универзитетима, звања предавача и доцента нижа, а звања ванредног и редовног професора виша наставничка звања.
Постоји неколико светских база података која прате и евалуирају научне доприносе свих светских истраживача. Подаци о научним радовима објављеним у специјално категорисаним научним часописима налазе се у бази Web of Science. Доцент Вералди не постоји као истраживач у овој бази. Хоћу да кажем да господин Виралди нема ниједан објављени научни рад у категорисаним научним часописима и да се, сходно томе, у овој светској бази не води као истраживач.
Подаци о научним радовима објављеним у часописима, саопштеним на конференцијама, истраживачким извештајима и објављеним књигама налазе се у бази Google Scholar, која је доступна свим грађанима света. Сваки истраживач који је отворио свој профил у бази Google Scholarр је евалуиран кроз укупан број цитата и Хирсцхов индекс научне компетенције х. Сматра се да је истраживач утолико бољи уколико му је већи број цитата и већа вредност х индекса. Укупан број цитата господина Вералдија у бази Google Scholar износи 4 (четири)!.
Ради поређења, тренутно највећу цитираност међу професорима Универзитета у Београду има колега са Медицинског факултета са 9.322 цитата. Вредност индекса научне компетенције господина Вералдија износи 1 (један)! Још једном, ради поређења, највећу вредност индекса научне компетенције на Универзитету у Београду има тренутно колега са Електротехничког факултета чији је индекс научне компетенције једнак 41.
Кандидату Малом, економисти по основном образовању, Економски факултет одбио је предлог докторске дисертације. Другим речима, није му дозволио да докторира на Економском факултету. У помоћ кандидату Малом је притекао ФОН, који му је дозволио да докторира. Српској јавности су, у више наврата, предочени неспорни докази о плагијату у дисертацији Малог. После вишегодишњих административно-бирократских игара на релацији ФОН – Ректорат Универзитета у Београду, у помоћ се сада призивају „светски експерти“. О предложеном „експерту“ из Италије, господину Вералдију, можемо да закључимо следеће: (1) по професији је социолог! (2) ради на малој италијанској школи без међународне репутације (3) на тој школи има звање доцента, што је најниже наставничко звање (4) нема ниједан научни рад објављен у категорисаним научним часописима (5) база Wеб оф Сциенце га не препознаје као истраживача (6) у бази Google Scholar има вредност индекса научне компетентности на нивоу студента мастер или докторских студија.
Господин Вералди нема научне резултате, није цитиран, категорисан је као некомпетентни истраживач и потпуно је непрепознатљива фигура у међународној академској заједници. Ја нисам у стању да нађем одговор на питање шта је руководило чланове Националног савета за високо образовање да предложе господина Вералдија за члана Комисије.
Немачком министру одбране Карл-Теодору зу Гуттенбергу је, због плагијаризма, поништен докторат. Морао је да поднесе оставку, уз велики потрес на политичкој сцени Немачке. Слична судбина задесила је недавно и немачку министарку образовања Анете Шаван, којој је Универзитет у Диселдорфу такође поништио докторат. Заједничко за ова два, и многе друге случајеве у свету, јесте храброст, одлучност и експедитивност академске заједнице да каже не плагијаризму и незаслуженим титулама. Био бих срећан када би и академска заједница Србије смогла снаге да се сама, без помоћи тзв. „међународних експерата“, избори са плагијатима Малог, Табаковићке и многих других. Бар толико смо дужни нашим студентима и нашој деци.
(Данас)
