„Блиц“:
Тата на позицији: Како је бахати ректор свог сина прогурао од матуранта на поправном до доктора наука коме сада одузимају докторат
Ректор Универзитета у Крагујевцу Небојша Арсенијевић наставља да се шегачи са Универзитетом, државом и грађанима Србије. Поред поразних података, он не да фотељу, а најавио је и жалбу на решење да се његовом сину одузме незаконити докторат.
После вишегодишње дословце битке професора Крагујевачког универзитета и писања медија о клану Арсенијевића, просветна инспекција прошле недеље донела је решење да се ректоровом сину Александру одузме докторат јер је стечен незаконито. Ниједан орган Универзитета до сада није у складу са законом повукао потез на који су обавезни, али је зато тата ректор најавио жалбу. и тако се цео случај ректора Арсенијевића – за кога постоје очигледни докази не само осионости, самовоље, примитивизма већ и махинација и грубог кршења закона – врти у круг. Док државни органи очекују да ректор поштује закон, грађани Србије очекују смену, афера везана за бахатог ректора нема краја.
За сада није јасно на шта ће се уопште ректор жалити када је реч о синовљевом докторату. Како ректор контролише све на Универзитету, а тако и документацију, а његова десна рука је декан медицинског Предраг Чановић, баш где је син и докторирао, „Блиц“ објављује оригинална документа везана са школовање млађег Арсенијевића. Такође, једина која су постојала на Универзитету док није затражено поништење доктората. истражујући отишли смо и корак даље до података из средње школе.
Млађи Арсенијевић, Александар, у средњој школи није се истицао успехом. На крају ћетврте године пао је и на поправни из математике. Према документима до којих смо дошли на лични захтев, полагао је у јуну. „Блиц“ није успео да провери када је био поправни из математике, а када пријемни на Медицинском факултету. Син ректора успева да добије двојку из математике на поправном, а општи успех му је добар. Дакле, са таквим успехом уписује медицину, за коју је познато да тешко прођу и они врлодобри.
Идемо даље:
На студијама медицине долази до нагле промене. Син Александар, судећи по дипломи коју „Блиц“ поседује, завршава медицину са успехом 9,65. Значајна разлика у успеху на претходно школовање, али и односу снага. На факултету у време када га је уписао, ректор је био рођени стриц Слободан Арсенијевић, тата је био директор Клиничког центра, али и на факултету сину професор, шеф катедре и продекан, а садашња татина десна рука Предраг Чановић, декан.
Сада долазимо до још озбиљнијег дела који носи са собом директну кривичну одговорност због фалсификовања.
Александар Арсенијевић је Факултет медицинских наука у Крагујевцу завршио 31. 10. 2012, а на докторске студије се уписао и конкурисао три недеље пре завршетка факултета. У последњем тренутку за предају документације 12. 10. 2012. син није завршио факултет, једноставно није дипломирао! Он у том тренутку није имао да приложи диплому, тачније – ниједан одговарајући документ! И не само то – син се појављује на коначној ранг-листи за докторате са 77,5 бодова као први испод црте. Овде долазимо до два дословце скандалозна податка – прво, како су му уопште израчунати бодови ако није завршио факултет и како се знало када ће неко да дипломира?
Први испод листе је већ домен махинација јер су га тако ставили на “чекање”… док не заврши факултет. Ово није само фалсификовање исправа и још један у низу примера бахатости. Тата је сина после запослио на својој катедри. Што је, између осталог, учинио и са остатком уже и шире фамилије, па и са невенчаном супругом која није имала одговарајући просек, а добила је титулу и професуру, коју никако није могла да има.
Син није само од, условно речено, лошег ђака дошао до доктората и угледног посла. Један од примера напредовања јесте и када је доцент др Немања Здравковић избачен са пројекта Министарства, а на његово место је убачен син руководиоца пројекта – Александар Арсенијевић. „Блиц“ поседује и о овом случају документацију. Ни овде се не завршава само на самовољи. У анексу уговора који је потписало Министарство наведено је име доцента др Немање Здравковића, а новац од пројекта је исплаћиван сину, Александру Арсенијевићу!
Случај крагујевачког ректор, по својој обимности до сада није забележен у Србији земљи склоној чудима. Нема области у којој се Арсенијевић није истакао, почев од псовки, преко малтретирања, силовања универзитетских прописа и кршења закона. Агенција за борбу против корупције препоручила је разрешење. Ректор је ухваћен у лажи и прећуткивању да је наместио зету послове по уговору о ауторском делу. Он је, такође, запослен на Универзитету у Крагујевцу.
И са Економског стигло “не”
После вишегодишње владавине, подршка ректору Арсенијевићу почиње полако да се осипа. иако је на Универзитету страховлада, све више је професора који показују да им је образовање, али и достојанство Универзитета испред интереса. После професора Машинског факултета који, за разлику од свог декана, нису дали свој глас за реизбор Арсенијевића, пре два дана и професори Економског факултета рекли су “не”.
„За овако организовану мафију потребнија вештија полиција“
На једном од састанака садашњи ректор, а некадашњи декан медицинског факултета Небојша Арсенијевић открива шта мисли о себи и професорима, блиским сарадницима.
-За овако организовану мафију потребни су вештији полицајци.
А потом касније током разговора додаје:
– Једини који може да ме сј… је књиговођа.
Међу гласовима који се чују још на састанку је и Предрага Чановића, садашњег декана Медицинског, његове десне руке. Крајем прошле године против Чановића и његовог братанца подигнта је оптужница за наношење тешких телесних повреда познатом крагујевачком хирургу.
„Да ја сад мог сина Ацу упишем…“
На овом аудио запису разговарају Арсенијевић и његова десна рука садашњи декан Чановић. испрва говори Чановић , а потом и Арсенијевић шта све може да уради:
-Да ја сад мог Ацу (син Александар Арсенијевић) упишем у све радове што има па ћеш да видиш за три године да ће има боље радове од пола хирушке катедре.
Иначе, бодовање и квалитет професора се оцењује по броју објављених радова. Осим аутора на радовима обично има још имена коаутора и сарадника. Чест случај у Србији је да се једноставно чини пријатељима, ако им фале радови. Арсенијевић говори управо то, да сина може да потпише на туђе радове.