Saving...
Програми који су усвојени на НПС
КГС није успела да своје негативно мишљење о предложеним изменама програма за гимназију представи на седници НПС, тако да су чланови НПС “без проблема” изгласали понуђене измене.
Званичан допис КГС није уопште поменут нити прочитан на седници, и тај податак говори о начину рада НПС. Разумемо чак и притиске из Министарства просвете на НПС да се понуђене “фризерске” промене усвоје, али не разумемо неспремност председнице НПС да чланове овог високог тела упозна са детаљима једног званичног документа који је стигао на њихову адресу.
Програми који су усвојени на седници НПС одржаној у уторак 27. септембра 2011:
- иницијатива МПС
- српски (једини који још није усвојен, али ће бити усвојен на наредној седници)
- српски као нематерњи
- први страни језик
- други страни језик
- латински
- устав
- социологија
- психологија
- филозофија
- историја
- географија
- биологија
- математика
- физика
- хемија
- рачунарство (спорни текст)
- рачунарство (пречишћен текст са најављеним изменама)
- музичко
- ликовно
- физичко
- грађанско
- Страни језик 1. разред
- Страни језик 5. година учења
- Страни језик 9. година учења
Ал су га изменили свака им част!!!
Vala baš
Mislim da ste za računarstvo postavili pogrešan dokument!
Да, ово личи и на стару и на нову верзију. Проверићемо!
Ovo su tako kozmetičke promene da sam samo kroz par sitnica u prvom razredu provalio da je promenjen plan i program za računarstvo. Treća i četvrta godina nisu uopšte promenjene. A što se tiče računarstva zar nisu pričali da će da izbace informatiku iz četvrtog razreda jer su naša daca “dobro upućena u ovu nauku”.
U informatici nisu samo sitnice izmenjene. U I godini je ubačena cela oblast prezentacija( koja je bila u II godini ). A III i IV godina su totalno izmenjeni, u praksi su u IIIoj objedinjeni Pascal i Delphi. Pod uslovom da ovo što je okačeno važi.
Управо смо поставили и пречишћену верзију за измене програма у предмету рачунарство и информатика. Будући да се ове две верзије разликују, остаје дилема да ли је овај програм иновиран или није. ИПАК, МИСЛИМО ДА ЈЕСТЕ!
Imam par komentara na temu programa Racunarstva – nadam se da mi niko nece zameriti. Ja nisam toliko davno zavrsio gimnaziju a profesionalno se bavim razvojom web i mobile softvera i smatram da bi pogled iz perspektive nekoga kome je ovo trebalo u skoli mogao da doprinese.
1. Поменути, без улажења у детаљнији опис програмских језика, најчешће серверске технологије(Active Server Pages, ColdFusion, PHP);
Mislim da je ovo lose, prvenstveno kao web developer, zato sto je coldfusion mrtav ( i to poprilicno ), ASP.NET je tehnologija na koju Microsoft ima monopol i koja je sve manje i manje konkurentna u odnosu na druga tehnicka resenja, bas zato sto se SVE placa.
Mislim da treba spomenuti Ruby i Python posto su to jezici koji su u rapidnoj ekspanziji, agilni, imaju jaku internet zajednicu, laki su za upotrebiti i nauciti i polako zauzimaju sve vise i vise web trzista. Php je standardno dobar i popularan mainstream jezik web-a i treba ga ostaviti.
Mislim da bi ovde trebalo objasniti razliku izmedju komplajliranih i interpretiranih jezika – cisto informativno – kako bi klinci znali makar u bledim crtama da se odredjene porodice programskih jezika drasticno razlikuju i da je kompletna logika programiranja drugacija.
Takodje, ovo moram da kazem jer mi je u glavi jos od gimnazije -
Mislim da je Delphi jedno najobicnije djubre.
Najkorisnije po meni bi bilo klince uputiti u C / C++ / Javu / Python / PHP / Ruby ( izabrati bilokoju kombinaciju ponudjenih ) stoga sto zaista sve sto sam naucio u Delphiju a radio sam mnogo jer sam bio zainteresovan i zagrejan, nije mi znacilo ni koliko jedan kratak C++ ili Java tutorijal.
nije ni poenta u jeziku, vec nauciti potencijalne buduce programere da razmisljaju u pravcu resenja problema i dubljeg razumevanja toga “sta se tu zapravo desava” a ne cetiri klika u vizardu i puf – evo aplikacije! Pa koja je onda poenta?
Cak je po meni bolje mozda izbeci konkretan jezik i nauciti ih da razmisljaju, nego im dati zadatak i pustiti ih da nabadaju po onom editoru i prekucavaju nesto iz knjige sto ne razumeju.
Bez namere da bilo koga uvredim, naprotiv!
Srdacan pozdrav!
Svidja mi se ideja koji je kolega izneo, ali bih je malo dopunio. Prvo da krenem od ovog sto mi se svidja: opisati programske jezike i web tehnologije (namenu, osobine, mogucnosti, prednosti, mane).
Sto se tice programskog jezika i toga da li je ovaj ili onaj bolji, moj odgovor je: meni je svejedno. Iz iskustva (a profesionalno sam se 15 godina bavio programiranjem i bazama podataka) znam da “oklop ne cini viteza”. Dekompozicija problema i nacin razmisljanja prilikom resavanja nekog problema je, po meni, kljucna. C, Java, Delphi ili bilo koji drugi jezik – nebitno. Za prve korake u programiranju, programski jezik nam i ne treba – algoritmizacija prethodi kodiranju.
Moje drugo iskustvo, a to je rad sa studentima tehnickih fakulteta, mi daje smernicu u kom pravcu bi srednja skola trebala da usmeri djake, pa da oni mogu da u tom istom smeru produze na fakultetu, te da budu u stanju da prate predavanja i poloze ispite. Logika. Ko to zna, lako ce je primeniti u konkretnom programskom jeziku ili okruzenju. Studenti koji su spremili C, lako su dali Pascal, i obrnuto.
Nastavice se…
Moje veće iskustvo kao učenika koji je učio razne jezike, nego kao predavača (mada ima i toga) mi govori da se te osnove programiranja ne uče iz alogitama. Učenicima su algoritmi dosadni. Oni hoće da im odmah nešto proradi…
Mislim da im treba odmah uvesti neku vrstu grafičkog okruženja i da treba da se upoznaju sa programerskim načinom mišljenja kroz crtanje elementarnih animacija – duž čije se koordinate i boja menjaju po nekom ciklusu, ubacivanje elementarnog menija za podešavanja animacije za vežbanje grananja, … To je po meni bolje od algoritama…
Tek onda treba uvesti neki “ozbiljan” jezik. Inače, prevodilac za C/C++ Dev-C++ je pisan u Delphiju
Tvrdim da je pisanje algoritama, pa na osnovu njega, programskih kodova, potpuno pogrešna praksa.
Decu treba naučiti da razmišljaju i ODMAH pišu programski kod, bez pisanja algoritma, koji ih samo zbunjuje.
To vam je kao loš prevodilac sa engleskog na srpski. On razmišlja na srpskom, pa posle toga, prevodi u glavi na engleski. Mora da RAZMIŠLJA na engleskom, da bi bio dobar prevodilac.
…nastavak.
“nije ni poenta u jeziku, vec nauciti potencijalne buduce programere da razmisljaju u pravcu resenja problema i dubljeg razumevanja toga “sta se tu zapravo desava” a ne cetiri klika u vizardu i puf – evo aplikacije! Pa koja je onda poenta?
Cak je po meni bolje mozda izbeci konkretan jezik i nauciti ih da razmisljaju, nego im dati zadatak i pustiti ih da nabadaju po onom editoru i prekucavaju nesto iz knjige sto ne razumeju”
Potpisujem! U tom smeru je bio i moj komentar. Kliktanje i prepisivanje resenja iz knjige se svode na kurs daktilografije, a sa programiranjem imaju veze koliko i kuckanje po digitronu ima veze sa matematikom.
“Učenicima su algoritmi dosadni. Oni hoće da im odmah nešto proradi…”
Mojim ucenicima nisu dosadni. Mozgaju i crtaju, skripe olovke i tockici u glavi. Pa zajedno diskutujemo zasto je neka ideja dobra, a druga ne radi, umesto da trazimo zagradu viska ili manjka zbog koje kompajler odbija da prevede program.
“treba da se upoznaju sa programerskim načinom mišljenja kroz crtanje elementarnih animacija – duž čije se koordinate i boja menjaju po nekom ciklusu, ubacivanje elementarnog menija za podešavanja animacije za vežbanje grananja”
Ako posle ovakvih vezbica uspeju da sortiraju niz, saberu elemente dijagonale matrice ili obrnu redosled slova u recenici, svaka cast. A na fakultetu se podrazumeva da umeju da barataju nizovima, da podele posao u zasebne celine (funkcije) i nastavljaju da rade isto to samo sa pokazivacima i listama.
Ponovo bih se vratio na iskustvo sa studentima. Nas zadatak nije da ih naucimo da prave menije i batone. To niko od studenata ne trazi. Od njih se trazi da umeju da rese problem, da naprave dekompoziciju i osmisle strategiju kako da problem rese uz pomoc nizova, listi, funkcija, ciklusa, … Ne da menjaju boju i crtaju, nego da razmisljaju.
“Tvrdim da je pisanje algoritama, pa na osnovu njega, programskih kodova, potpuno pogrešna praksa.”
Prolaznost mojih ucenika na ispitima iz programiranja na bilo kom tehnickom fakultetu mi govori suprotno. Zbog njih i njihovih polozenih ispita, ja ne nameravam da promenim ovu (rezultati pokazuju) uspesnu praksu.
Odgovorih nekima, bez namere da se konfrontiram i da uvredim bilo koga. Samo iznosim svoje misljenje i argumente – iskustva iz dosadasnjeg rada.
Mislim da se ovde vrtimo oko nekih zanimljivih pitanja i da smo, nazalost, malobrojni. Raditi ovako ili onako – to je mnogo korisna rasprava i mene ona raduje, jer mi daje ideje kako da radim jos bolje. I pored razlicitog pogleda na problem, mogu samo da pohvalim SVE ucesnike u raspravi, jer razmisljaju o svom poslu. Mnogo veci problem je malobrojnost nas koji razmisljamo kako da bolje radimo.
Nekoliko vecih problema vidim:
1. Veliki broj profesora nije zainteresovan/motivisan da kvalitetno radi sa ucenicima.
2. Veliki broj profesora silom prilika predaje programiranje, a ni sami se u programiranju ne snalaze najbolje. Nazalost.
3. Kvalitetne literature u ovoj oblasti nema. Udzbenici su losi i niko se osim Lasla Krausa ne bavi razvijanjem programerskog nacina razmisljanja. Pogledajte njegove udzbenike i videcete o cemu govorim. Po negde algoritmom, po negde slikom, nekad samo kodom, covek daje ideje i postupke kako da se klase problema rese.
4. Pisci programa za gimnazije nisu posli od ishoda – pripremiti ucenike da mogu da prate predavanja i vezbe u sledecoj fazi skolovanja, nego pretacu iz supljeg u prazno i popunjavaju fond casova bilo cime sto ce kod ucenika zadrzati paznju i stvoriti privid da je vreme provedeno u gimnaziji korisno. Hajde da se igramo sa njima i da ih pricuvamo dok su roditelji na poslu, a to sto od te nase igre ucenici nece u zivotu imati nikakve koristi, to nema veze.
Mislim da su ova cetiri problema uzrok, a nasa diskusija oko nacina nastave samo posledica. Jos jedanput: ne prozivam ni jednog ucesnika u raspravi, nego one koji predaju programiranje, a nisu se o ovim nasim pitanjima ni zamislili. Kao ilustraciju, naveo bih recenicu profesora sa fakulteta koji predaje Metodiku nastave informatike: “Kako da pricam sa studentima kako da predaju programiranje, kad oni ne umeju da programiraju?”
Ja samo da kažem da se ne vređam ili ljutim, da se ne brinete
Lepo sam rekla da nemam veliko iskustvo kao profesor programiranja. Iz uloge početnika u tom smislu imam neka pitanja, ako vam ne smeta da odgovorite:
1. kako “prebacite” učenike iz uloge korisnika u ulogu pisca programa? (čini mi se da taj proces predugo traje kod mojih đaka)
2. zašto moji đaci izbegavaju else deo u grananju? Napišu tačno kod, ali je predugačak… gde grešim? Inače, to isto rade i u crtanju algoritma
p.s. Izvinite što gnjavim
@Jelena:
Nisam zaboravio da odgovorim, nego radim na tome da za razmenu ovakvih ideja napravim forum na kome bismo mogli da razmenjujemo ideje i materijale iz nastave, posto namena ovog foruma nije to. Nazalost, ni forum Pedagoskog drustva informaticara Srbije mi ne lici (za sad) na dobro resenje, iako mi se po nazivu Drustva ucinilo kao idealno mesto. Naime, pomenuti forum nije dovoljno posecen, ni promovisan. Ima 7 clanova i 70 poruka, a poslednja poruka je iz maja ove godine
Potvrda registracije na forumu Drustva se ceka duze od 24 sata, sto je malo previse za mene (mozda je greska u meni, jer sam nestrpljiv).
Za koji dan imacemo mesto na kome cemo moci da razmenjujemo fajlove i da u tekst poruke ubacimo slike sto je minimum funkcionalnosti koju ocekujem od mesta za razmenu ideja. Do tad, samo ukratko:
1. Prebacivanje ucenika u ulogu pisca programa: nateram ih da zamisle da neki posao koji umeju da urade objasne mladjem bratu ili sestri, svojim recima. Zatim to isto nacrtamo u obliku algoritma, vodeci racuna da SVE korake koje su naveli u pricanju zapisemo i da dobijeni algoritam proverimo. Onda im za neke algoritme nadjem primer u kom ne funkcionise, pa ga zajedno popravljamo. Tek kad ga izbrusimo, spremni smo da i kompjuter “naucimo” kako da radi taj isti posao, objasnjavajuci mu to naredbama programskog jezika (prevedemo korake algoritma u programske naredbe).
Ukratko – igram se sa njima. A igre su: “Hajde da…”
… zamenimo vrednosti dvema promenljivim.
… neko od vas “glumi” kasu u prodavnici i sabira sve brojeve koje cuje dok mu ne kazemo “nula”.
… nadjemo najveci od tri broja
I sve to da objasne nekom mladjem od njih, koji to ne ume da uradi.
2. Ceo cas sam posvetio ovom problemu:
Neka se 24 sata dele na dan i noc. Ja ih pitam: “Da li je sad noc?” – “Nije”, kazu oni. Da li sad treba da vas pitam: “A da li je sad dan?”
I oni se sloze da je to besmisleno pitanje. A onda ih vratim na upravo nacrtani algoritam na tabli gde su posle pitanja A>0 pitali A<=0. I sloze se da je pitanje suvisno, te da je ELSE mesto gde je A<=0 sigurno ispunjeno, te da ne moraju da pitaju.
Kad budemo imali forum, postavicu ceo primer, posto sam poceo da pisem zbirku detaljno uradjenih zadataka sa opisom nacina razmisljanja kojim se problemi "napadaju".
“Za koji dan imacemo mesto na kome cemo moci da razmenjujemo fajlove i da u tekst poruke ubacimo slike sto je minimum funkcionalnosti koju ocekujem od mesta za razmenu ideja.”
U međuvremenu, pogledajte ovo mesto…
Odlična ideja!
http://www.skolskidnevnik.net/
Inače, ideja o forumu za nastavnike na kome bi “unapređivali nastavu” je super
@Asuriel
Hvala na izuzetno korisnim komentarima i zapažanjima. Jasno je da su promene u oblasti IT najdinamičije i svaki dobronameran komentar onih koji imaju iskustva u ovoj oblasti.
@Asuriel Odličan komentar, svaka čast.
Inače, šta da Vam kažem?! Na fakultetu sam učio Fortran77, praistorija. Doduše, sintaksa je dosta slična u svim programima pa se mogu snaći…
Sminkanje,samo sminkanje!Apelujem da za srpski jezik konsultujete ljude iz nastave ako se jos sta popraviti moze.Zaboga ljudi toliko je prevazidjenih dela ,deca nam se smeju i teraju segu sa nama .Program za jezicki smer za cetvrtu godinu PREOPTERECEN,skracujte!Sasvim je dovoljno ovo sto ste ostavili za matematicki.Ostavite nam vise casova za obnavljanje i vezbanje iz jezika,a ne da nam roditelji posle daju po citavo bogatstvo za pripremu za prijemni.Ili to mozda nekome ide na ruku ?!
@Marina
Da li nekome ide na ruku? Naravno da ide
Plan za treći i četvrti razred iz Informatike je prilično kvalitetno zamišljen, jedina mana je što se sa trenutnim fondom od 1+1 čas nedeljno ne može realizovati. (bar se meni tako čini). Zgurati strukturno porogramiranje, klase, i programe zasnovane na prozorima u jednu godinu sa 2 čase nedeljno…. to mora da bude neozbiljno.
Isti komentar imam i za plan za 4-ti razred.
Prvi i drugi razred su takođe pretrpani, ali deca dolaze sa solidnim predznanjem pa je kako – tako ostvarivo.
Kao osoba koja je dugo radila u racunskom centru u firmi od preko 1000 zaposlenih smatram da je nepohodno sledece gradivo:
1. obavezno Javascript(umesto Pascala) i HTML tagovi .
jednom za svagda zaboravite Pascal
2. baze podataka i obavezno ubaciti SQL upiti.
3. Program za statistiku
4. Program za 3D konstruisanje.
ako nista drugo SketchyPhisics je besplatan i idealan je za masinsko konstrusianje
5. kao izborni predmet neki CMS softver (Joomla), Android OS, astronomija (stellarium), genetika (???????)
@vlajko
Naravno! A umesto matematike – upotrebu kalkulatora, umesto hemije – rukovanje protivpozarnim aparatima sa prahom, biologiju zameniti skupljanjem pecuraka i lekovitog bilja, a Google map ili Google Earth da se uvedu kao zamena za geografiju.
Da je ovo forum masinskih skola ili barem forum ekonomskih skola, jos bih i razumeo i podrzao Vase predloge. Posto u gimnaziju idu ucenici koji ne nameravaju da se zaposle sa srednjoskolskom diplomom, nego da nastave skolovanje, tj upisu fakultet, mogli biste da pogledate sta se od njih na tom istom fakultetu ocekuje. Kakvo predznanje bi valjalo da imaju, pa da mogu da prate predavanja na kojima ce uciti:
1. Pascal
2. C
3. Javu
4. C++
5. Matlab ili Mathcad
Ne razumem apel nastavnika srpskog jezika da se njihov predmet izucava vise u gimnazijama. Srpski jezik se u osnovnoj skoli uci od 5 do 8 razreda sa 5 casova nedeljno, imaju najveci fond. I sta dobijamo kao rezultat? nepismenu decu. Ama ljudi dosta je sa jezikom bilo maternjeg ili stranog.
Zivimo u 21 veku nama su potrebna funkcionalna znanaja. Moja cerka iako je zavrsila specijalnu filolosku gimnaziju bila je dva puta prvak Srbije iz informatike i imala je plasman na jedno medjunarodno takmicenje iz matematike. Naravno ovo su jako vazna i postena takmicenja koja ne organizuje ministarstvo prosvete.
Da vas podsetim u ovoj skoli se matematika slusa samo dve godine sa fondom od 3 i 2 caasa u svakoj godini a strani jezici koje je ucila su dobra odskocna daska da upise fiziku na Univerzitetu u Becu. Svaak cast njenim profesorima koji su predavali i jos predaju marginalizovane predmete u filoloskoj gimnaziji i koji moraju da se bore za svoj status i status svog predmeta.
Profesorima srpskog je dato na vaznosti od kako je uveden obavezni prijem iz srpskog jezika i od kako oni bukvalno zive od pripreme ucenika za prijemni ispit, predmet im je obavezan i ne moraju da ga inoviraju, da se bore za svoj polozaj, status, nemaju medjunarodna takmicenja, razmazili su ih izdavaci koji im poklanjaju udzbenike, placaju seminare,…
Gospodjo, pricate svasta.
Pre svega, srpski jezik je u osnovni skolama zastupljen sa po cetiri casa nedeljno u svim visim razredima sem petog – jedino je u petom pet casova nedeljno.
Drugo, sta vasa cerka uopste trazi u filoloskoj gimnaziji?! Zasto napadate i krivite njene profesore za nastavni plan i program koji propisuje skola koju je ONA izabrala?! Profesori samo rade svoj poseo i postuju zakon. Vasa cerka je trebalo da se na vreme prebaci u drugu skolu koja bi joj vise odgovarala, pa vi ne biste bili tako isfrustrirani i ozlojedjeni.
Da, gospodjo, omladina nam JESTE polupismena, jezicke sposobnosti su im mizerne, ne citaju nikakvo stivo, a ta vasa funkcionalna pismenost i informaticka revolucija su nas POJELE – nas, ljude, nase duse i mozgove! Pretvorili smo se u masine! Cast izuzetnima, i meni.
Da li neko zna šta se dešava sa inoviranim programima koji su usvojeni na NPS-u?
Rečeno je da će MP uputiti školama uputstvo o načinu primene tih novih programa, ali evo prođe više od mesec dana
a škole nisu dobili nikakvo uputsvo ili dodatno objašnjenje. Kad to misle da urade, krajem ovog polugodišta ili početkom drugog?!!
I onda če tek nastati haos kako sve to realizovati, za tako kratko vreme, naročito u Informatici pošto se tu ubacuju sasvim novi sadržaji u prvoj godini.
To jest prebacuju iz druge u prvu.
Moji profesori kazu da su dobili novi Sluzbeni glasnik pre neki dan, pa moraju vec sada da rade po novim reformama.
Mi službeni glasnik nismo dobili ali smo na svoju ruku krenuli da radimo po tim novim planovima. Mada je zvanično rečeno da sačekamo uputstvo…ali znamo situaciju u Srbiji i neažurnost službi i ministarstava.
Normalno samo za I godinu. Od II do IV će završiti po planovima po kojima su započeli školovanje.
Ozbiljno?!
Posto ovi moji tvrde da vec sada moraju da menjaju gradivo po novom planu, a ja sam maturant. Svasta.
“ПРОГРАМ ОБРАЗОВАЊА ЗА I РАЗРЕД ГИМНАЗИЈЕ
СРПСКОХРВАТСКИ ЈЕЗИК И КЊИЖЕВНОСТ”
“Језичка ситуација у Југославији”.
Je l’ ovo mene neko zavitlava?!
Vidim da je ministarstvo ponovo uspelo da bacanjem prašine u oči skrene pažnju javnosti sa “novih” programa i reforme gimnazija. Sindikat brine o “novinama” u zakonu vezanim za obustavu rada, ostali prate “novu” domaću sapunicu o prosvetnim inspektorima (što da se trujemo španskim i turskim serijama, kad imamo domaće serije), a NPS i ministarstvo mudro ćute o sprovođenju usvojenih programa…
One koji nisu zaboravili zbog čega smo ovde pozivam da se uključe u diskusije vezane za nastavu na:
http://forum.prvabeogim.edu.rs/
@Jelena: Nažalost, pravljenje mesta za razmenu ideja o samoj nastavi je potrajalo. Napokon mogu da Vas pozovem da se pridružite novom forumu.
1. Prebacivanje ucenika u ulogu pisca programa: nateram ih da zamisle da neki posao koji umeju da urade objasne mladjem bratu ili sestri, svojim recima. Zatim to isto nacrtamo u obliku algoritma, vodeci racuna da SVE korake koje su naveli u pricanju zapisemo i da dobijeni algoritam proverimo. Onda im za neke algoritme nadjem primer u kom ne funkcionise, pa ga zajedno popravljamo. Tek kad ga izbrusimo, spremni smo da i kompjuter “naucimo” kako da radi taj isti posao, objasnjavajuci mu to naredbama programskog jezika (prevedemo korake algoritma u programske naredbe).
Ukratko – igram se sa njima. A igre su: “Hajde da…”
… zamenimo vrednosti dvema promenljivim.
… neko od vas “glumi” kasu u prodavnici i sabira sve brojeve koje cuje dok mu ne kazemo “nula”.
… nadjemo najveci od tri broja
I sve to da objasne nekom mladjem od njih, koji to ne ume da uradi.
2. Ceo cas sam posvetio ovom problemu:
Neka se 24 sata dele na dan i noc. Ja ih pitam: “Da li je sad noc?” – “Nije”, kazu oni. Da li sad treba da vas pitam: “A da li je sad dan?”
I oni se sloze da je to besmisleno pitanje. A onda ih vratim na upravo nacrtani algoritam na tabli gde su posle pitanja A>0 pitali A<=0. I sloze se da je pitanje suvisno, te da je ELSE mesto gde je A<=0 sigurno ispunjeno, te da ne moraju da pitaju.
+1