На позив Форума београдских гимназија учешће на Округлом столу „Реформе у образовању између теорије и праксе“ узела је проф. др Сњежана Корен, професорка Универзитета у Загребу. Учешће професорке Корен на овом скупу била је добра прилика да се разговара на тему реформи у образовном систему Хрватске, као и да се он упореди са српским образовним системом.
Професорка Корен истакла је да се тежња за реформом хрватског образовања јавила убрзо након распада заједничке државе, али није било јасне стратегије због чега је реформа зависила од странака и министара који су се налазили на власти. Након неколико покушаја промена од којих се одустало, 2010. направљен је Национални оквирни курикулум који је подразумевао десетогодишње образовање и то осам разреда основног образовања плус два обавезна разреда средње школе, али ни од овог предлога није било ништа. На крају је 2014. припремљена нова Стратегија образовања, да би у складу са њом 2015. године нова социјалдемократска влада покренула реформу од које опет није било ништа. Из свега тога можемо закључити да је Хрватска у процесу реформи образовања доживела велики фијаско, истакла је професорка Корен.
Реформа гимназија
Када је реч о гимназијском образовању, било је замишљено да реформисана гимназија у пуном капацитету заживи од 2020/21. године, али како сада стоје ствари од тога неће бити ништа. Под реформисаном гимназијом подразумевала се већа аутономија за наставнике, ученик у центру наставног процеса и настава која је усмерена према исходима. За три године израђено је 57 докумената који су требали да допринесу eфикаснијој реформи, али се од њих одустало. Министарству је највише сметала аутономија наставника, док је стручној јавности најспорнија била могућност изборности у гимназијама. Ипак, највеће критике долазиле су од академске заједнице. Реформа из 2016. године предвиђала је две врсте изборности. Ученици би бирали најпре смер, а од трећег разреда би бирали модуле, где би у односу на изабрани модул добијали већи број сати из одређених предмета. На крају се од свега одустало. Због тога данас гимназије раде по систему из деведесетих, као што су функционисале у време када је укинуто усмерено образовање, чиме је образовни систем, бар када је реч о гимназијама, враћен на период из 1958. године. У гимназијама је начин подучавања традиционалан, конзервативнији него у основним школама, ученици имају велики број предмета, а ради се по програмима из 1995. године. За основне школе програми су мењани 2006, за стручне школе 2017. године, док за гимназијске програме нико није био спреман да се ухвати.
Дуално образовање
У стручним школама ове године уведено је дуално образовање и то у тајности, а највећу буку око увођења овакве врсте образовања подигли су историчари када су схватили да је историја избачена из обавезних предмета у стручним школама.
Матура
Велика матура у Хрватској је уведена 2008/09. године, али око ње и даље постоје подељени ставови. Факултети, углавном, не верују резултатима матуре тако да организују додатно теситарање кандидата.
Електронски дневници и дигитализација школа
Електронски дневници у хрватске школе уведени су пре неколико година. Није било већих проблема и они су били техничке природе. Најчешће притужбе долазиле су од наставника који су се жалили да су добили таблете лошег квалитета.
Када је реч о дигиталним уџбеницима пракса ће временом показати како ће се они примењивати и функционисати.
Комплетан разговор са професорком Корен можете погледати на нашем сајту или кликом овде
