Наши притисци се припремају у континуитету, нећемо стати док не направимо некакав договор, рекао је за НИН председник Гранског синдиката просветних радника „Независност“ Срђан Словић, говорећи о даљим корацима просветара после штрајка и ситуације у којој држава показује да нема намеру да попусти њиховим захтевима да испоштује протокол потписан у време тадашње председнице Владе Ане Брнабић.
Тим протоколом је предвиђено да почетне плате у просвети буду повећане до нивоа просечне плате у држави, а што је требало да се догоди до 1. јануара 2025. године. Држава је, уместо тога, понудила повећање од 12 одсто за запослене у настави и осам одсто за ненаставне раднике у просвети, чиме просветари остају далеко већ од садашње просечне плате, а очекује се да она до јануара још порасте.
Тако су се просветари и држава нашли у Гордијевом чвору за који наизглед нема решења јер нити просветари желе да одустану од онога што је одавно договорено, а представници државе чак говоре како „нема простора за већа издвајања“, а премијер Милош Вучевић је у том контексту чак помињао и „растурање државе“, „растурање економије“, „заустављање раста БДП-а“…
Када је реч о даљим корацма, и председник Форума београдских гимназија Александар Марков, каже да је одлука репрезентативних синдиката о томе спуштена на ниво чланства, те да су понуђена три модела.
„Први би подразумевао да се прихвати понуда коју је дала Влада Републике Србије, тих 12 одсто. Друга могућност коју су репрезентативни синдикати понудили је потпуна обустава наставе до испуњења штрајкачких захтева. Трећа могућност подразумева неки комбиновани модел – штрајковало би се по школским управама тако што би настава била скраћивана на пола сата од понедељка до четвртка, да ли у једној или у неколико школских управа једне недеље, па би онда следеће недеље на ред дошле друге, док би петком она била обустављена. Таква идеја је вероватно потреба да се смање могуће последице у смислу одбијања од зарада. До 14. октобра је дат рок чланству да се изјасни и након тога ће вероватно бити анализирано, претепостављам, како се чланство изјашњавало и биће донета даља одлука. Остаје нам да видимо који су наредни кораци“, наводи Марков за НИН.
Он додаје да би суштина преговарачких захтева требала да буде измена коефицијената, односно начина обрачуна зараде, јер како каже „са оваквим начином ништа не значе проценти“.
„Ако бисмо хипотетички досегли тај фамозни просек зарада о којима се говори, онда би врло лако могло да се деси да у децембру 2025. односно у јануару 2026. будемо поново испод просека, и ето поново разлога за штрајк. Да би се то спречило, потребно је променити начин обрачуна зараде наставницима и једном заувек то довести у ред. Постоје различити модели како би се то могло решити, али уколико би начин обрачуна био тако подешен да плата не може да спада испод просечне зараде, онда би ти захтеви дефинитивно били испуњени. Овако је то једна непрекидна трка са процентима која се стално трчи и у великој мери је бесмислена јер се увек дају поводи за штрајк“, објашњава Марков.
У вези са Вучићевим извињењем, он истиче да су синдикати упутили допис председнику за састанак, пошто желе да и њега укључе у решавање овог проблема.
„Председник, ако стварно има вољу да реши проблем и репрезентативни синдикати ако имају вољу да следеће године не штрајкују поново, нека причају о начину обрачуна зараде. Поготово сада, из ове перспективе се само претпоставља колика ће бити просечна зарада. Ми не знамо колика ће она бити у јануару, када би важило повећање, па је тим пре поптуно бесмислена прича о процентима. По мом мишљењу, комплетан државни врх – председник, председник владе и министарка просвете – треба да седну и да се договоре око начина обрачуна зараде, али да оно што се потпише заиста важи да не бисмо дошли у ситуацију да се неко поново извињава за годину дана, ко год то био“, закључује Марков.