Home >> Образовање >> Пракса често демантује теорију
Пракса често демантује теорију

Све што смо чули у теорији звучи солидно, али се бојим да ће у пракси то бити тешко за реализацију, каже за Нова.рс Александар Марков, председник Форума београдских гимназија коментаришући услове под којима би ученици требало од септембра да похађају наставу.

Дељење одељења у две групе од по петнаест ученика, према његовим речима, биће у појединим гимназијама бити прави изазов.

“То ће бити један од озбиљних проблема у гимназијама у Београду или неким већим регионалним центрима где одељење често има и до 33, 34 ученика”, објашњава он за Нова.рс.

Додаје да у гимназијама постоји проблем и са просторним капацитетима.

“Са реформом гимназија уведене су вежбе из бројних предмета, као и неки нови предмети, тако да је био изазов направити распоред и у неким нормалним околностима. Како ће то сад изгледати у пракси, остаје да се види, а пракса обично демантује теорију”, објашњава Марков.

Председник Форума београдских гимназија као објективан проблем види и то што велики број наставника ради у две, па и три школе.

“Неки наставници раде у и у гимназији и у основној школи. Како ће се то помирити то, не могу да претпоставим”, каже и додаје:

“Плашим се да ће сва одговорност бити пребачена на директоре. Нисам оптимиста, али видећемо.”

Очекују се да школе ускоро добију детаљнија упутства Министарства просвете, али како додаје, у упутствима је немогуће прецизирати како би требало да се направи распоред, који је “основ свега”.

“Ако се распоред не уради како треба онда ништа неће функционисати. Али, ако вам од 60 професора 20 ради у две или више школа, и сад је потребно да се они у оквиру једне школе поделе по групама, па унутар друге, како то? Биће јако битна и координација између директора”, објашњава он.

Ученици нису роботи – па да свако мало стављају и скидају маске

Други део проблема је како ће се у пракси примењивати одлуке везане за понашање ученика, напомиње Марков.

“Ученик није робот. Кажу, сваки ученик добија четири квадратна метра за себе. Да, али ученик треба да изађе и на таблу, да напише нешто, да реши неки задатак. Треба да оде до тоалета”, објашњава он.

Додаје и да није довољно прецизирано да ли маске обавезне или нису.

“Ако маске заиста штите онда је по нашем мишљењу недопустиво да докторка Кисић Тепавчевић јуче на РТС-у изјави да ученици, ако се осећају нелагодно за време трајања часа, могу да скину маске, па кад хоће нешто да кажу да ставе маске”, истиче он и додаје:

“Очигледно не знају како изгледа ток часа, да је час динамичан процес који подразумева континуирану интеракцију између наставника и ученика. Замислите где ученик свако мало скида и ставља маску, то ће се завршити тако што ће свако да скине маску и неће је више стављати.”

Апелује да се у том случају повуку јасне линије.

Шта ако се у школи појави корона
Како истиче, још увек није решена ни битна дилема о томе шта ако се разболи неки ученик или наставник.

“Не знамо да ли у том случају иде школа у изолацију, да ли иде одељење, како ће све то функционисати”, наглашава Марков.

Напомиње да је једина позитивна ствар у свему што у неким развијенијим земљама, попут Немачке и Швајцарске, школска година почиње раније, па ћемо на њиховом искуству моћи да видимо како ученици функционишу у колективу.

У школе широм Србије из Министарства просвете данас би требало да стигне упуство о томе како организовати наставу од јесени. Министарство шаље предлоге модела наставе, а на самим школама је да одлуче по ком ће од предложених модела организовати рад.

Модели за више разреде основних школа и средњих школа подразумевају комбинацију онлајн и наставе у клупи.

Код њих се разреди деле уколико је у њима више од 16 ученика. Ту је школама остављено да одлуче, зависно од тога да ли имају довољно простора и наставника, да ли ће да организују редовну наставу или ће део часова ученици пратити од куће. Опција је да се тамо где нема могућности, настава организује један дан у клупама, један преко часова емитованих на јавном сервису.

Министар је признао да ће у 55 одсто школа морати да се деле одељења, али сматра да то не представља организациони проблем за “доброг директора једне школе”.

Извор: Нова С

 

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.

*

Ово веб место користи Акисмет како би смањило непожељне. Сазнајте како се ваши коментари обрађују.

Top