Форум београдских гимназија

„Још и превоз да вам плаћамо!“

Управо ова реченица- „Још и превоз да вам плаћамо!“- чула се на седници једног школског одбора, и то од представника јединице локалне самоуправе.То су они што представљају локалну самоуправу у школским одборима, и чија се, што се потврђује широм Србије, улога своди да „изаберу“ директора и да се после разбеже. А то, што су неким школама блокирани рачуни, што та иста јединица локалне самоуправе не плаћа струју, телефон и друге елементарне потребе за нормално функсионисање школе, за стручно усавршавање наставника….мање је важно.Кад било који просветни радник тражи оно што му по закону припада,ни мање ни више, само по закону, онда он жели „хлеба преко погаче“.Рецимо трошкови превоза.

Накнада трошкова
Одредбама члана 27. Посебног колективног уговора за запсолене у основним и средњим школама и домовима ученика, утврђено је следеће:

Члан 27.
Запослени има право на накнаду за долазак и одлазак са рада, у висини цене превозне карте у јавном саобраћају, која се исплаћује до петог у месецу за претходни месец, уколико се накнада исплаћује у новцу.

Одредбама члана 159. Закона о основама система образовања и васпитања утврђене су обавезе јединице локалне самоуправе, односно обавеза обезбеђења средстава за следеће намене:

Средства у буџету јединице локалне самоуправе
Члан 159.
У буџету јединице локалне самоуправе обезбеђују се средства за део економске цене образовања и васпитања деце и ученика која обухвата остале текуће расходе, а на основу утврђене економске цене из члана 155. овог закона.
У буџету јединице локалне самоуправе обезбеђују се средства и за:
1) остваривање делатности предшколског васпитања и образовања (полудневни и целодневни боравак, исхрана, нега и превентивна заштита деце предшколског узраста) у висини 80 одсто од економске цене по детету, укључујући у целости средства за плате, накнаде и друга примања, социјалне доприносе на терет послодавца, отпремнине, као и помоћи запослених у предшколској установи и остале текуће расходе;
2) стручно усавршавање запослених;
3) јубиларне награде и помоћ запосленима у основној и средњој школи;
4) превоз: деце и њихових пратилаца ради похађања припремног предшколског програма на удаљености већој од два километра, ученика основне школе на удаљености већој од четири километра од седишта школе; превоз, смештај и исхрану деце и ученика са сметњама у развоју, без обзира на удаљеност места становања од школе; превоз ученика на републичка и међународна такмичења;
5) превоз запослених;
6) капиталне издатке;
7) заштиту и безбедност деце и ученика, у складу са прописаним мерама из члана 42. овог закона.
друге текуће расходе, осим оних за које се средства обезбеђују у буџету Републике Србије

И шта је ту спорно? Па ништа, али је питање да ли у овој земљи неко поштује закон, или се он селективно примењује? Односно да ли право, било које, запосленог у просвети зависи од „добре воље“ локалних одборника, односно, како то лепо звучи „представника јединице локалне самоуправе“?
Наравно, одговор ће бити –„Држава је у финансијској кризи, нема се пара…..“
Да ли су просветни радници изазвали, не само финансијску, него и сваку другу врсту кризе? Да ли су просветни радници извршили „буразерске приватизације“, упропастили предузећа,или запошљавали у „једници локалне самоуправе“ партијске кадрове?