Форум београдских гимназија

Одредбама члана 77. Законом о раду утврђено је право запосленог на одсуство са рада уз накнаду зараде (плаћено одсуство), и наведени су случајеви по ком основу се ово одсуство може користити.Међутим, важнија је одредба става 2. овог члана, којим је утврђено да се време трајања овог одсуства утврђује општим актом односно уговором о раду. Ова одредба упућује на Посебан колективни уговор.

Одредбом члана 16. ПКУ-а утврђено је следеће:
Члан 16.
Запослени има право на плаћено одсуство у укупном трајању до седам радних дана у току календарске године, у случају:
1) склапања брака . . .. . . . . . . 7 радних дана,
2) порођаја супруге. . . . . . . . . . . . . . 5 радних дана,
3) порођаја члана уже породице ……………………. 1 радни дан,
4) теже болести члана уже породице . . . . . 5 радних дана,
5) селидбе у исто место становања. ……………….. 2 радна дана,
6) селидбе у друго место становања…………………. 3 радна дана,
7) елементарне непогоде . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . до 5 радних дана,
учестовања у културним и спортским приредбама… до 2 радна дана,
9) коришћења организованог рекреативниног одмора у циљу превенције радне инвалидности. .. . … …………… до 7 радних дана,
10) учестовања на синдикалним сусретима, семинарима, образовању за синдикалне активности и др. ……………. до 7 радних дана,
11) стручног усавршавања ………………………………… до 7 радних дана.

Поред права на одсуство из става 1. овог члана, запослени има право на плаћено одуство:
1) због смрти члана уже породице . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 5 радних дана,
2) за сваки случај доборовољног давања крви, рачунајући дан давања крви . .. . . . . . 2 радна дана.

Обзиром да је било доста неспоразума, напомињемо да је одредбама члана 77. став (4) утврђено је да се члановима породице сматрају : брачни друг, деца,браћа сесетре, родитељи, усвојилац, усвојених, старатељ и друга лица која живе у заједничком породичном домаћинству са запосленим.
Такође, поставило се и питање коришћења нерадних дана за време верских празника, и то како за запослене тако и за ученике. Да би се ово питање разјаснило наводимо посебна тумачења везана за овај основ одсуствовања са рада.

Према Закону о државним празницима празницима у Републици Србији, државни празници су:
• Нова година – 1. и 2. јануар
• Дан државности – 15. фебруар
• Празник рада – 1. и 2. мај

У Републици Србији празнују се верски празници:
• Први дан Божића – 7. јануар
• Ускршњи празници – почев од Великог петка закључно са другим даном Ускрса

Поред наведених празника, запослени имају право да не раде за одређене верске празнике, и то:
• Православци – на први дан крсне славе
• Католици и припадници других хришћанских верских заједница – на први дан Божића и у дане Ускршњих празника почев од Великог петка закључно са другим даном Ускрса, према њиховом календару
• Припадници исламске заједнице – на први дан Рамазанског бајрама и први дан Курбанског бајрама
• Припадници јеврејске заједнице – на први дан Јом Кипура

Празници који се обележавају радно:
• Свети Сава – 27. јануар
• Дан победе – 9. мај
• Видовдан – 28. јун

Питање изостајања са посла верника ( на дан крсне славе) потребно је решити на начин који неће довести до дискриминације и угрожавање верских слобода. То значи да директор школе , који организује образовно-васпитни процес, наставнику одобрава одсуствовање са наставе, с тим да овај наставник своје обавезе одради неки други дан. Пошто образовно-васпитни процесес не сме да трпи због одсуствовања радника, директор је дужан да обезбеди замену одсутном раднику, односно да обазбеди надокнађивање часова који нису одржани. ( Министарство прпосвете број 611-02-51/93-02). Што се тиче ученика одобрење за одсуствовање са наставе даје одељењски старешина.
Напомињемо, да је потребно да запослени,пре почетка школске године, пријаве директору одсуствовање са рада по овом основу, како би благовремено могао да буде урађен план замене одсутних радника, а ученици су дужни да своје одсуствовање са наставе блеговрмено пријаве одељењском старешини.